U Evropskoj uniji godišnje na deponijama završi čak 88 miliona tona upotrebljivih prehrambenih proizvoda, što je oko 20 odsto ukupno proizvedene hrane. U nekim razvijenim zemljama taj procenat iznosi i 40 odsto. Iako u bacanju hrane učestvuju svi, od trgovaca do proizvođača, najveća odgovornost je, ipak, u domaćinstvima koja godišnje bace polovinu ukupne hrane koja završava na deponijama. Ovi podaci predstavljeni su pre nekoliko dana u Briselu, na konferenciji „Čini dobro, čuvaj hranu”, na kojoj je ponovljen cilj EU da u narednih deset godina prepolovi količine bačene hrane. Iako je ovim povodom Evropski parlament prošle godine usvojio i Direktivu o bacanju hrane, zaključak sa ovog sastanka je da će problem bacanja hrane teško da se reši, budući da bi trebalo menjati mentalitet građana, piše Politika.
Rodrigo de Lapuerta, direktor evropske kancelarije UN za hranu i poljoprivredu, ocenio je kako je reč o globalnom problemu na kome će i ova organizacija raditi ozbiljno u narednih nekoliko godina.
Stručnjaci su ocenili da navike bacanja hrane danas predstavljaju veliki problem. Pre svega, procenjuje se da je najmanje 820 miliona ljudi u svetu neuhranjeno, odnosno gladno, a, sa druge strane, hrana završava u smeću. Drugi problem je ekonomski, jer bačena hrana predstavlja i veliki trošak, Naime, vrednost hrane bačene u EU procenjuje se na 143 milijarde evra godišnje. Na skupu održanom u Briselu ponovo je bilo reči o procenama UN da problem gladi u svetu raste.
Analize sprovedene 1999. godine, kada je na svetu oko 840 miliona ljudi bilo gladno, pokazuju da su milioni tada patili od izbijanja bolesti, nereda i građanskih ratova čiji je glavni izvor bio nemogućnost pristupanja hrani. U izveštaju se navodi da se procenjuje da će se do 2050. godine potražnja za hranom povećati za 60 odsto.
