Preživela je svetske ratove, ekonomske krize i decenije pada potrošnje piva, ali se posle 400 godina postojanja suočila sa izazovom, koji ne može da prebrodi.
Ta mala pivara, koja je vlasništvo iste porodice od 1861. godine, otpustila je 15 stalno zaposlenih i više honoraraca i prekinula lokalnu tradiciju u mestu od 10.000 stanovnika.
Male pivare su pre svega živele od snabdevanja kafana, a kako su kafane bile zatvorene, to će verovatno izazvati masovno zatvaranje tih svojevrsnih kućnih manufaktura, koje su umnogome zavisile i od održavanja lokalnih festivala.
Nemačka vlada je naložila da zabrana masovnih skupova važi bar do 1. septembra, a procenjuje se da bi posle bilo potrebno najmanje godinu dana da se male pivare vrate na nivo proizvodnje i prodaje pre izbijanja pandemije.
Nije im pomogla ni dostava piva i čaša na kućne adrese da bi se kupci mogli pridružiti onlajn degustaciji.
Po istraživanju udruženja pivara Nemačke, 87 odsto pivara skratilo je radno vreme, koristeći vladin program koji isplaćuje do 60 odsto neto plate tokom ove krize. Ali drugi programi, poput olakšavanja dobijanja kredita i odlaganja naplate poreza,manje su im korisni, kažu pivari.
Holger Ajhele, generalni sekretar Nemačkog udruženja pivara, rekao je da mnoge pivare neće preživeti ovu krizu.
Pored pivara koje su fokusirane na restorane, ima mnogo i tzv. zanatskih pivara, koje još nisu profitabilne, i koje su pozajmile novac za finansiranje svog pokretanja.
Te pivare su doprinele tome da poslednjih godina ukupan broj proizvođača piva u Nemačkoj poraste na preko 1.500.
