Takođe, predviđena je obaveza stečajnog upravnika da na početku prvog poverilačkog ročišta stečajnom sudiji i prisutnim poveriocima dostavi pregled svih potraživanja lica povezanih sa stečajnim dužnikom u smislu ovog zakona (novi stav 6. člana 36). Na navedeni način otklanja se mogućnost da u odbor poverilaca budu izabrana lica, koja su povezana sa stečajnim dužnikom, čime se sprečavaju zloupotrebe povezanih lica da preko odbora poverilaca utiču na tok stečajnog postupka.
Poverioci koji nisu lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, a koji su međusobno povezana lica u smislu zakona, kojim se uređuju privredna društva, ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca (stav 7).
Novelama iz 2014. godine uvedena je zabrana članstva u odboru poverilaca za povezana lica sa stečajnim dužnikom, iz koje su izuzete banke i druge finansijske institucije: „Poverioci koji su lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita, ne mogu biti članovi odbora poverilaca“ (član 38. stav 8). Važno je uočiti da novelirani član 38. Zakon o stečaju razlikuje „međusobno povezana lica“, koja se određuju prema definiciji iz Zakona o privrednim društvima , npr. kada se kao poverioci jednog istog stečajnog dužnika pojavljuju više međusobno povezanih poverilaca, a koja nisu ni u kakvoj vezi sa stečajnim dužnikom, i za ova lica važi ograničenje da ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca (stav 7), od „lica povezanih sa stečajnim dužnikom“, na koja se odnosi definicija povezanih lica iz člana 125. Zakona o stečaju, i za koja je propisana zabrana članstva u odboru poverilaca (stav 8) i druge zabrane i ograničenja prava.
Razrešenje članova odbora poverilaca
Novelom iz 2017. godine izmenjene su odredbe člana 38. o razrešenju članova odbora poverilaca: „Člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca razrešava skupština poverilaca“ (stav 11). „Stečajni sudija može razrešiti člana odbora poverilaca ukoliko ne izvršava obaveze propisane ovim zakonom ili ukoliko je izabran suprotno odredbama ovog zakona“ (stav 12). U cilju sprečavanja zloupotrebe položaja člana odbora poverilaca i povećanja efikasnosti stečajnog postupka, predviđeno je da stečajni sudija može razrešiti člana odbora poverilaca koji ne izvršava obaveze propisane zakonom ili za slučaj da je član odbora poverilaca izabran suprotno odredbama zakona. Pored toga, na ovaj način se podstiče aktivno učešće poverilaca izabranih u odbor poverilaca, čime se omogućava veća efikasnost sprovođenja postupka. Posebno je značajna novina, koja omogućava stečajnom sudiji da razreši člana odbora poverilaca koji je izabran suprotno odredbama ovog zakona. Pre ove novele, a naročito pre novele iz 2014. godine, kojom je propisana obaveza formiranja skupštine poverilaca na prvom poverilačkom ročištu, na kojoj se vrši se izbor članova odbora poverilaca(član 35. st. 1. i 4), čime je isključena mogućnost formiranja skupštine pre prvog poverilačkog ročišta, koja je postojala u osnovnom zakonskom tekstu, u praksi se dešavalo da postoje i dva paralelna odbora poverilaca, pa je stečajni sudija legitimitet i legalnost odbora mogao da ceni samo kroz prihvatanje ili neprihvatanje odluka tako izabranih, a međusobno suprotstavljenih odbora poverilaca, a nije imao mogućnost da neposredno utiče na njihov izbor i sastav, u slučaju da je prekršena procedura izbora. Mogućnost postojanja takve anomalije dodatno je umanjena novelom iz 2017. godine, dodavanjem novog stava 2. u članu 38, kojim je propisano da stečajni sudija zaključkom konstatuje koji poverioci su članovi odbora poverilaca, ali nije u potpunosti isključena, jer je zaključak stečajnog sudije deklarativne prirode, s obzirom da stečajni sudija ne bira odbor poverilaca, ali sada može da razreši pojedinog člana (npr. ako je u odbor izabrano lice povezano sa stečajnim dužnikom, protivno zakonskoj zabrani iz stava 8. ili ako stečajni sudija ustanovi da suprotno pravilu iz stava 7, međusobno povezana lica imaju više od jednog člana odbora), što znači i sve članove ako su nezakonito izabrani (npr. ako su izabrani na skupštini poverilaca koja nije formirana na prvom poverilačkom ročištu, već pre tog ročišta), primenom novog pravila iz člana 38. stav 12.
Navedene odredbe o razrešenju člana odbora poverilaca odlukom stečajnog sudije, ukoliko ne izvršava zakonske obaveze ili je izabran suprotno zakonu, trebalo bi tumačiti tako da se odnose i na člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, čiji izbor uveden novim članom 38a.
dr Nemanja Aleksić, advokat i prof. dr Vladimir Kozar, specijalni savetnik
