Ministarka je istakla da se u septembru očekuje završetak javnog poziva za tržišne premije za novih 450 MW kapaciteta za proizvodnju energije iz sunca i vetra, a trogodišnjim planom predvideli smo 1.300 MW novih kapaciteta iz OIE. Kroz subvencionisanje mera energetske efikasnosti u domaćinstvima i stimulisanje građana i malih preduzeća da postanu proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, cilj je da se podstakne što veći broj građana da postanu aktivni učesnici energetske tranzicije.
Ona je navela da Srbija kao zemlja koja teži članstvu u EU deli viziju Evrope kad je reč o tome kako vidi budućnost energetskog sektora, a pre svega u smislu da težimo njegovoj dekarbonizaciji.
Srbija se opredelila za tranziciju ka čistoj energiji, ali taj put nije ni brz, ni jeftin, ni lak. Biće potrebno i vreme i novac i ozbiljna partnerstva i podrška kako bismo ostvarili dekarbonizaciju energetskog sektora, dodala je ministarka.
Na resornom Ministarstvu je da nastavi da unapređuje regulatorni i investicioni okvir, kao što je uradilo sa Zakonom o korišćenju OIE, kao i sa izmenama i dopunama Zakona o energetici.
Đedović je rekla da će se raditi na tome da se stimuliše razvoj OIE, da postoji dijalog sa privredom o tome kako da se prevaziđe i da se preduprede izazovi u vezi sa Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) koji dolazi iz EU, i da se napravi plan kako da postojeće termoelektrane budu ekološki održive, da nastave sa radom i da obezbeđuju energetsku sigurnost.
Ministarka je rekla da su investicioni prioriteti predstavljen u Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030. koje je usvojila Vlada Srbije.
Taj plan obuhvata, između ostalog, izgradnju RHE Bistrica, remonte i revitalizaciju HE Đerdap 2, razmatranje finansijske i tehničke isplativosti projekta RHE Đerdap 3, izgradnju vetroparka Kostolac, izgradnju solarnih elektrana snage 1 GW. Pojačana je interkonekcija na prenosnoj mreži sa Rumunijom kroz Transbalkanski koridor, a u planu je i izgradnja Panonskog i Centralno-balkanskog koridora kojim ćemo se povezati sa Bosnom i Hercegovinom i Bugarskom i pojačati transmisione kapacitete. Takođe, počelo se sa ulaganjem u distributivnu mrežu, investiranjem 320 miliona evra i ići će se ka tome da gubitke smanjimo na prihvatljiv nivo, od oko osam odsto.
„Za subvencije za energetsku efikasnost obezbedili smo 50 miliona evra, što je dvostruko više od sredstava koja su do sada bila opredeljena za subvencije, kako bismo stimulisali građane da budu efikasniji u potrošnji energije i ostvarimo veće uštede", rekla je Đedović.
Foto: Emilija Jovanović, MRE
