Pored očiglednih političkih i ekonomskih posledica ukrajinske ratne krize, postavlja se i manje očigledno pitanje održivosti poslovnih odnosa u svetlu promenjenih okolnosti. Ugovorne strane koje, u momentu zaključenja ugovora nisu mogle da naslute ovakav razvoj događaja, mogu se sada lako naći u situaciji da usled objektivnih, spoljašnjih smetnji, ne mogu ispuniti svoje predviđene ugovorne obaveze.
Ovo dovodi do bitnog pitanja da li se ukrajinska kriza može smatrati višom silom i u kojoj meri ona utiče na izvršenje ugovornih obaveza.
➢ Oslođenje od odgovornosti za neizvršenje ugovornih obaveza u slučaju više sile?
Značaj odgovora ogleda se u univerzalno prihvaćenom pravilu da posledica više sile jeste oslobođenje od obaveze izvršenja ugovorne obaveze ugovorne strane koja je izložena višoj sili.
Pozitivno zakonodavstvo Republike Srbije ne daje definiciju pojma više sile, mada je ona itekako zastupljena u ugovorima koji su u praksi široko zastupljeni, a pod uticajem su anglosaksonskog ugovornog prava.
Zakon o obligacionim odnosima, iako ne daje definiciju više sile, u delu u kome uređuje posebne ugovore, prepoznaje pojam više sile u nekoliko odredbi u kojima predviđa propast stvari usled više sile (kod ugovora o zakupu, prevozu i špediciji).
Kako je jedno od osnovnih načela ugovornog prava da se ugovori moraju izvršavati ( lat. „pacta sunt servanda“), ugovori koji sadrže preciznu definiciju više sile i postupanje ugovornih strana usled nastupanja okolnosti više sile ne ostavljaju puno prostora za tumačenje suprotno ugovorenom.
U slučajevima nepostojanja (precizne) definicije više sile stipulisane ugovorom, u skladu sa uspostavljenom sudskom praksom ista se definiše kao:
- prirodna pojava ili ljudska radnja koja nije na strani dužnika,
- koju nije bilo moguće predvideti ili otkloniti,
- koja je svojom izvanrednom snagom delovanja sprečila dužnika da ispuni svoju obavezu (i time prouzrokovala štetu poveriocu).
VIŠA SILA I BEČKA KONVENCIJA
Bečku konvenciju odnosno Konvenciju Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine (nadalje: Bečka konvencija), Srbija je ratifikovala 1984, godine, a u primeni je od 1988. godine. Do sada je ratifikovalo preko 100 zemalja, uključujući sve najrazvijenije.
Pravila Bečke konvencije se automatski primenjuju na ugovore o međunarodnoj prodaji robe ukoliko nisu ugovorom isključena, a ispunjeni su kritrijumi za njenu primenu.
Važno je napomenuti da Bečka konvencija nema izričito propisana pravila o višoj sili i promenjenim okolnostima. Razlog je upravo cilj same Konvencije da se uspostavi međunarodni izvor prava, te da bi se izbeglo mešanje pojmova obzirom da nacionalna zakonodavstva više zemalja termin “viša sila” koriste za različite situacije, koje ne moraju biti iste. Konvencija koristi zbog toga neutralan izraz “smetnja”(prepreka) koji oslobađa odgovornosti ugovornu stranu za kršenje kupoprodajnog ugovora u slučaju ispunjenja sledeća tri slučaja ( član 79. Bečke konvencije):
1. neispunjenje obaveze ugovorne strane je nastalo zbog smetnje izvan njene kontrole;
2. nije se razumno moglo očekivati da uzme u obzir smetnju u trenutku zaključenja ugovora;
3. nije se moglo očekivati da izbegne nastalu smetnju ili da prevaziđe nju ili njene posledice.
Bitno je napomenuti da “smetnja” isključuje odgovornost ugovorne strane za izvršenje preuzetih obaveza samo dok ona traje, međutim po njenom prestanku ugovorna obaveza i dalje postoji. Postojanje smetnje mora biti dokazano od ugovorne strane koja na nju ukazuje (teret dokazivanja).
Treba imati u vidu da je postojanje “smetnje” predstavlja izuzetak od opšteg pravila, odnosno načela da se ugovori moraju izvršavati (pacta sunt servanta), te se u tom smislu ispunjenost njenih uslova restriktivno tumači.
1. Uzrok smetnje izvan kontrole ugovorne strane
U međunarodnoj trgovini smetnja koju ugovorna strana može kontrolisati, se vrlo široko tumači.
Tako, smetnja čiji je uzrok dobavljač, predstavlja rizik koji može kontrolisati prodavac, stoga on ne može da se oslobodi odgovornosti zbog kašnjenja ili neizvršenja svog dobavljača.
Sa druge strane rizik plaćanja je rizik koji može kontrolisati kupac, te se on ne može osloboditi odgovornosti ukoliko, mu primera radi, banka odbije da prenese novac namenjen za izvršenje obaveze.
2. Predvidljivost prilikom zaključenja ugovora
Sudovi primenjuju odredbe Konvencije u zavisnosti da li se smetnja mogla predvideti u trenutku zaključenja ugovora ili ne.
3. Neizbežna, nesavladiva smetnja
Procena mogućnosti prevazilaženja smetnje je postavljena prilično visoko od strane arbitražnih sudova.
Npr. u parnici pred nemačkim sudom, francuski prodavac je tvrdio da je dostavio manje paradajza od dogovorene količine, zbog drastičnog porasta cene proizvoda usled obilnih kiša u Francuskoj. Sud je odbio njegov razlog, obzirom da padavine nisu uništile čitav rod paradajza, te je prodavac mogao da prevaziđe smetnju.
ZAKLJUČAK ukrajinsko-ruska kriza kao “smetnja”
Zaključak je da se svaki slučaj mora zasebno analizirati, te da ne postoji jedinstven odgovor koji bi važio za sve sporne slučajeve.
Sa druge strane, očigledno je da se ukrajinska kriza na velikom delu teritorije Ukrajine (svakako tamo gde su neposredna borbena dejstva) može svrstati u okolnosti koje mogu osloboditi prodavca od odgovornosti u međunarodnom ugovoru o prodaji robe u skladu sa članom 79. Bečke konvencije, obzirom da su sukobi u Ukrajini doveli do ljudskih žrtava, uništenja tehnike i postrojenja, ograničenja slobode kretanja, zatvaranja granica i prekida lanaca transporta…koje oslobođenje dejstvuje samo za vreme dok smetnja traje.
Nenad Cvjetićanin, advokat
