U mnogim kompanijama na našem tržištu dešava se jedan paradoks- da HR radi posao rukovodioca i da se bavi razvojem ljudi u kompaniji.
Kako dolazi do ovog paradoksa? Postoji više razloga, među kojima su:
- Nejasna uloga i odgovornost službe HR-a. Naime, u velikom broju kompanija kada biste pitali zaposlene zbog čega postoji HR, dali bi vam najrazličitije odgovore - da se bave administracijom odmora, da povećavaju plate, da rešavaju konflikte među zaposlenima, itd. Ne kažem da to nisu zadaci HR službe, ali je pitanje da li su ključni.
- Druga stvar koja ume da doprinese tome da HR radi posao rukovodioca jeste nedovoljna razvijenost top menadžmenta kompanije (a zatim i svih ostalih nivoa) da se bavi rukovođenjem. Ono što je interesantno, jeste da postoje kompanije u kojima i dalje rade talentovani ljudi na pozicijama rukovodilaca, koji veliki deo zadataka vezanih za rukovođenje rade intuitivno ili ih uopšte ne rade ili ih čak prebacuju drugima (čitajte: HR službi).
Ovo su samo dva razloga u moru mnogih, koje možemo definisati kao ključne za obrtanje uloga u razvoju zaposlenih između HR službe i rukovodilaca. Ako posložimo kockice kako treba, zapravo su rukovodioci ti koji treba da temeljno procenjuju razvojne potrebe zaposlenih zajedno sa njima, planiraju razvoj, motivišu, mentorišu, koučuju i tek po potrebi traže od HR-a organizovanje eksternih treninga i koučinga. Stoga se može reći da je fokus HR-a na razvoju liderskih veština na svim nivoima rukovođenja i pružanju podrške da rukovodioci zaista nose svoju ulogu i obavljaju zadatke koji se od njih očekuju - da vode svoje zaposlene, odnosno da ih razvijaju.
Jelena Jeremić, H.art Development Center
