Ipak, samo je osam odsto kompanija prihvatilo taj trošak, dok ga je velika većina pokušala zaobići pregovorima s bankama, odnosno, prelazom u drugu banku, pokazuje istraživanje Ifo-a, koje je obuhvatilo 4.000 kompanija. Istraživanje je pokazalo i da kompanije sve više koriste svoju gotovinu za investicije, odnosno, za otplatu dugova.
S druge strane, rezultati istraživanja delimično potvrđuju efikasnost ECB-ove politike, čiji je cilj i bio da se ublaži proces razduživanja i podstaknu ulaganja. "Iz makroekonomske perspektive posebno je zanimljiva ova druga reakcija (ulaganje), budući da ima posledice, ne samo u monetarnoj sferi već i na području realne ekonomije", ističe Christa Hainz, jedna od autora studije minhenskog instituta.
U izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) utvrđeno je da su negativne kamatne stope, koje su uvele centralne banke, uključujući i ECB, uglavnom kao alat, postigle ciljani efekat: podstaknuta je inflacija, smanjeni prinosi, a u pojedinim slučajevima oslabljene su valute.
Nemačka u poslednje vreme sve glasnije traži od ECB-a da počne smanjivati program monetarnih podsticaja, koji uključuje negativne, odnosno vrlo niske kamatne stope i opsežne kupovine obveznica, s obzirom na oporavak inflacije u poslednjih nekoliko meseci.
Međutim, predsednik ECB-a Mario Dragi odgovara da je inflacija još ispod ciljanog ECB-ovog nivoa od nešto manje od dva odsto, a ni nekoliko članova Upravnog veća ECB-a nije sklono ukidanju monetarnih podsticaja. ECB će verovatno odgoditi konačnu odluku o programu kupovine obveznica do oktobra, kazali su članovi Upravnog veća za Reuters nakon julske sednice.
