Njihova pažnja je usmerena uglavnom na bilans uspeha, i porez na dobit. Dodatno, oni se uglavnom oslanjanjaju na knjigovođe da im kažu rezultate poslovanja, bez dovoljno znanja da sami protumače svoje poslovanje.
Bilans stanja pomaže menadžerima ili vlasnicima da shvate finansijsku snagu svoje kompanije i mogućnosti poslovanja. Da li je posao u poziciji da se proširi? Može li se poslovanjem lako upravljati normalnim finansijskim izvorima i tokovima prihoda i troškova? Ili je neophodno da preduzeće preduzme trenutne korake radi povećanja rezerve gotovine?
Obzirom da bilans stanja daje informacije o obrtnom kapitalu i likvidnosti, kao veoma važnim informacija za uspešno poslovanje, neophodno je poznavati strukturu bilansa i shvatiti kako poslovne aktivnosti utiču na pojedine kategorije u samom bilansu stanja. Jednostavno rečeno, bilans stanja pokazuje šta posedujete (aktiva), šta dugujete (obaveze), a šta je ostalo preko ( neto vrednost ili kapital u poslovanju ). Brojevi se promene svaki put kada primite novac ili kupite nešto sa odloženim rokom plaćanja, kao i kada ste platili ili naplatiti trošak .
Bilans stanja je slika preduzeća na određeni dan. Ovaj dokument, ukoliko bi se odnosio na neki drugi datum prikazao bi možda sasvim drugu sliku finansijskog stanja kompanije. Naziv bilans stanja dolazi iz odnosa jednakosti između aktive i pasive na određeni dan, odnosno prikazano kroz matematičku jednačinu:
Obrtna i osnovna sredstva (Aktiva)= Obaveze + Kapital (Pasiva)
Format bilansa stanja u zakonskom računovostvenom sistemu je uglavnom komplikovan za osobe, koje nemaju osnove finansijskog obrazovanja i nije mnogo koristan u svrhe analize. Zbog toga, podatke treba grupisati kao što sledi:
Možda najjednostavnija definicija aktive i pasive je ta da – AKTIVA je ono što „donosi novac”, a PASIVA evidentira izvore sredstava koja su iskorišćena u aktivi.
AKTIVA – se sastoji od dve kategorije: Obrtna /tekuća sredstva i osnovna sredstva
Obrtna sredstva ili kratkoročna aktiva – obuhvata sledeće kategorije:
a. gotovinu i druge stavke za koje se razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, u toku redovnog poslovanja, pre svega: iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni;
b. potraživanja od kupaca i druga potraživanja - iznosi koja preduzeće potražuje od drugih lica, sa rokom dospeća do 12 meseci. Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potrazivanja neće biti naplaćena.
c. zalihe obuhvataju:
· sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzeća, procenjene po nabavnoj vrednosti;
· proizvodnju u toku, procenjenu po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za troškove proizvodnje nastale do određenog datuma
· gotove proizvode - proizvod kod koga je proizvodni proces završen i koji čeka prodaju (ovde se procena takođe vrši na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove proizvodnje; treba obratiti pažnju na to da se na dobit ne računa pre nego što je ostvarena prodaja!).
d. kratkoročni finansijski plasmani – viškovi gotovine, koje preduzeće želi da oplodi se mogu oročiti kod poslovnih banaka na rok do godinu dana ili u hartije od vrednosti
Osnovna sredstva ili dugoročna aktiva – obuhvata ona sredstva, koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. To su uglavnom:
a. zemljište i građevinski objekti
b. oprema (mašine, motorna vozila).
Na ove stavke se primenjuje amortizacija, odnosno, njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja, i pojavljuju se u bilansu uspeha kao trošak. Takođe je čest slučaj da se vrednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više, ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tržištu, odnosno cena po kojoj mogu biti prodati, povećava. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvršilo lice ovlašćeno za ovu vrstu procene. Taj postupak se zove revalorizacija.
PASIVA – predstavlja izvor sredstava koja su našla namenu u aktivi. Sastoji se od tri kategorije: kratkoročne obaveze, dugoročne obaveze i ukupni kapital.
Kratkoročne obaveze – predstavljaju iznose, koji obuhvataju obaveze preduzeća, sa rokom dospeća do 12 meseci od datuma bilansa stanja. U njih spadaju:
a. kratkoročne finansijske obaveze – iznosi koji se otplaćuju bankama za kratkoročne kredite, sa rokom dospeća do 12 meseci, i tekuća dospeća po osnovu dugoročnih kredita, odnosno, deo dugoročnih obaveza, koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci;
b. kratkoročne obaveze iz poslovanja – predstavljaju obaveze prema dobavljačima, za isporučenu sirovinu (robu) i izvršene usluge, obračunate zarade zaposlenima, obaveze za poreze i ostale obaveze iz poslovanja.
Dugoročne obaveze-predstavljaju iznose koje preduzeće duguje za dugoročne kredite bankama (bez dela koji se odnosi na tekuću godinu)
Kapital-pokazuje koliki je osnovni ulog osnivača i koliko je uvećan kroz ostvareni profit u prethodnim godinama.
Uticaj poslovnih promena na finansijske izveštaje
Svaka promena u poslovanju se reflektuje na finansijske izveštaje, bilo da ste kupili novu opremu, isplatili plate, prodali svoj proizvod. Primer koji sledi, daju osnovnu sliku tih promena na promene u bilansu stanja:
Kupovina kancelarijske opreme preko računa utiče na rast osnovnih sredstava ( oprema u aktivi ) i rast obaveza ( kratkoročne obaveze u pasivi BS). Isplata kancelarijske opreme kupljene ranije utiče na smanjenje gotovine u aktivi BS, i smanjenje obaveza u pasivi BS.
ŠTA pokazuje Bilans stanja :
- Obrtni kapital –razlika između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza
- Opštu likvidnost vašeg biznisa-odnos između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza (poželjno je da taj odnos bude 2)
- Brzu likvidnost –odnos između gotovine i potraživanja sa jedne i kratkoročnih obaveza sa druge strane (poželjno je da taj odnos bude 1)
- Obrte potraživanja, zaliha i dugovanja-poželjno da su cifre što veće, odnosno, da je obrt što češći.
- Opšte finansijsko stanje poslovanja u određenom trenutku.
Sada, kada razumete bilans stanja, preporučujem da održite evidenciju i da na kraju svakog meseca, ili barem kvartalno popunite svoj bilans stanja. Uz bilans uspeha za isti period, možete imati bolju sliku ili ideju o učinku vašeg poslovanja. Vi ste u poslu da bi tu i ostali, pa je zato važno da koristite finansijske alate radi efikasnijeg upravljanja svojim poslovanjem.
Gordana Matović, “GM Konsalting”
