Poreskoj upravi Srbije prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak za 2016. godinu podnelo je 21.448 građana, a to znači da oni su ostvarili dohodak veći od 2.285.064 dinara, odnosno, oko 19.202 evra. Reč je o menadžerima, direktorima, inženjerima, a više od dve trećine prijava je iz Beograda. Najveći prijavljeni prihod za 2016. godinu iznosi 220 miliona dinara, što znači da je najbogatiji građanin Srbije mesečno imao 18,3 miliona dinara bruto prihoda, odnosno čak 154.000 evra!
Prema podacima Eurostata za 2015. godinu, u Srbiji najplaćenijih 20 odsto građana imalo je devet puta veće prihode od primanja najmanje plaćenih 20 odsto, a u EU, koju čine 28 zemalja, taj odnos je 5,2. Po tom pokazatelju Srbija je zemlja sa najvećom nejednakošću u Evropi. Ispod granice siromaštva u EU je 24,8 odsto stanovništva, dok je u Srbiji 37,6 odsto.
Srbija najslabije stoji i po osnovu nejednakosti po raspoloživom prihodu, odnosno prihodu umanjenom za poreze i slična davanja, koji se može trošiti ili štedeti, a iza nje sledi Turska sa razlikom od 8,7 puta. Najmanje razlike u EU beleže se u Slovačkoj i Češkoj – 3,5, dok je razlika ispod četiri i u Finskoj, Sloveniji, Švedškoj, Holandiji i Belgiji.
Razlike u Srbiji postoje i kad je reč o prosečnim zaradama. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada za oktobar ove godine bila 46.879 dinara, ali je u šest delatnosti zarada bila iznad 100.000 dinara, odnosno plate su i tri puta veće od republičkog proseka. Najveću zaradu dobili su zaposleni u vazdušnom saobraćaju od 170.965 dinara. U isto vreme, u čak deset delatnosti oktobarska neto plata manja je od 30.000 dinara, a najniža od 22.784 dinara isplaćena je u delatnosti putničkih agencija. Raspon između najviše i najniže oktobarske prosečne neto zarade je čak 148.181 dinar.
Nejednakost kao posledica nepovoljnih društvenih i ekonomskih kretanja
Kad je reč o nejednakosti, ona može biti zasnovana na razlikama u visini primanja pojedinaca, koje nastaju kao posledica njihovog rada i dodatnog zalaganja, što je pozitivno, ali i kao posledica nepostojanja jednakih šansi za sve u društvu, i tad je negativna. Srbija je kao i druge zemlje u tranziciji, prošla kroz turbulentan period privatizacije, gašenja postojećih i otvaranja novih preduzeća, liberalizacije cena, inflacije, ali i tehnololoških promena.
Međutim, kako pokazuje platforma MONS (Monitoring socijalne situacije u Srbiji), osnovni uzroci visoke dohodne nejednakosti u Srbiji su nizak obim i kvalitet zaposlenosti, obrazovni sistem koji ne uspeva da poništi efekte socio-ekonomskih nejednakosti, ali i neadekvatna poreska i socijalna politika.
Od 2000. godine Srbija je deset godina imala rast BDP-a, ali je u tom periodu rast zaposlenosti zabeležen u samo dve godine. Pored toga, od 20 odsto stanovništva sa najnižim prihodima gotovo polovina ne radi ili radi manje od 2,5 meseci u godini. Iako su poslednjih godina povećani podsticaji za zapošljavanje, iz budžeta se za aktivne mere zapošljavanja izdvaja svega 0,1 odsto BDP-a, što je nedovoljno.
Obrazovni sistem ne uspeva da poništi efekte socio-ekonomskih nejednakosti. Rezultati PISA istraživanja u Srbiji pokazali su da je dva puta više funkcionalno nepismene dece u porodicama koje se nalaze među petinom stanovništva sa najnižim primanjima, nego u 20 odsto najbolje stojećih porodica. Koliki je to problem može se videti kroz podatak da deca iz prve grupe zaostaju za svojim vršnjacima, čiji roditelji pripadaju višim društvenim slojevima za dve školske godine. Srbiji je potreban pristupačniji i kvalitetniji obrazovni sistem.
Socijalne karte i progresivno oporezivanje smanjuju nejednakosti
U EU najvažnije naknade iz domena socijalne pomoći sedam puta više smanjuju nejednakost u poređenju sa socijalnim naknadama u Srbiji. Da je u Srbiji neadekvatna socijalna politika poznato je odavno, a svaki novi ministar za tu oblast obećava da će se to promeniti i da će biti uvedene socijalne karte, uz obavezno naglašavanje kako je to skupo. Politika socijalnih naknada treba da bude usmerena na populaciju kojoj je pomoć zaista neophodna. Na taj način bi se sprečilo da socijalna pomoć odlazi onima koji voze džipove, a vode se kao nezaposleni. Iz resornog ministarstva ponovo najavljuju uvođenje socijalnih karata, koje će obuhvatiti sve građane Srbije, dok bi ukrštanjem podataka iz različitih evidencija organa državne uprave, bili utvrđeni tačni podaci o socijalnom statusu, kako na nivou pojedinca, tako i na nivou porodice, zajedničkog domaćinstva. Ali sve to tek treba da bude sprovedeno u delo.
Sistem poreza na dohodak zemalja članica EU ima devet puta veće redistributivno dejstvo, odnosno kapacitet da smanji nejednakost, u odnosu na sistem poreza na dohodak u Srbiji. To je zbog toga što EU procentualno više opterećuje bogatije građane. Zbog toga stručnjaci smatraju da je neophodno da se u Srbiji zameni postojeći mešoviti sistem oporezivanja, onim koji objedinjuje dohotke od rada i kapitala, na koje se onda primenjuju progresivne poreske stope, koje bi se kretale od 15 do 30 odsto.
Biljana Blanuša
