Najveći deo ovih troškova odnosi se na odštete koje država mora da plati zbog povreda ugovora. Fiskalni savet je naveo da su u budžetu za 2020. godinu odvojena sredstva za obeštećenje “Energo-Zelene”, investitora iz Belgije koji su u Inđiji izgradili fabriku, a potom je i zatvorili zbog nelojalne državne konkurencije .
Prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, neophodno je da Vlada napokon napravi ozbiljnu analizu koja bi precizno identifikovala glavne razloge zbog kojih država gubi toliko presuda. “Mi godinama ukazujemo na gotovo nekontrolisan rast ove stavke javnih rashoda, ali izostaje strateška i promišljena reakcija na ovaj loš trend", izjavio je za "Blic" Vučković.
Inače, prošle godine Srbija je na arbitraži u Ženevi izgubila spor težak oko 40 miliona evra. U pitanju je spor između grčke kompanije “Mitilineos” i “RTB Bor”-a gde su Grci srpskoj kompaniji isporučili koncentrat bakra, ali nikada nisu i dobili prerađenu sirovinu.
Takođe, Srbija je izgubila spor i sa austrijskom kompanijom “Kunsttrans”, koja je zahtevala odštetu za zakup privremenog depoa u Krnjači u kojem je po ugovoru iz 2006. godine o poslovno-tehničkoj saradnji trebalo da budu smešteni vredni umetnički eksponati dok ne bude završena rekonstrukcija Narodnog muzeja.
Srbija je u 2014. godini zbog neizvršenih obaveza po osnovu koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, privatnim kompanijama platila 1,6 milijardi dinara.
Poslednjih godina, budžet za penale i kazne na račun države kontinuirano raste. U 2017. godini planiran je budžet od oko 11 milijardi dinara, u 2019. godini oko 20 milijardi dinara, a za narednu godinu 22 milijarde dinara.
