U najnovijem tekstu Strategije za Zapadni Balkan navodi se da je politička elita u zemljama regiona povezana sa kriminalnim strukturama.
"Danas, zemlje pokazuju jasne elemente hvatanja države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa", ističe se u najnovijoj verziji Strategije i ocenjuje da sve ovo gaji osećaj nekažnjavanja i nejednakosti.
Strategiju o kredibilnoj perspektivi proširenja prema Zapadnom Balkanu Evropska komisija će objaviti u Strazburu u utorak. U najnovijoj verziji ovog dokumenta se upozorava da postoji "ekstenzivno političko mešanje u medije i kontrola nad njima".
"Vidljivo osaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije, su neophodne za donošenje trajnih društvenih promena koje su potrebne", poručuje se u najnovijem tekstu Strategije. Strategija o Zapadnom Balkanu upozorava na dva važna pitanja koja se tiču celog regiona a koja se trebaju rešiti pre pristupanja bilo koje zemlje u EU: dijalog između Srbije i Kosova i bilateralni sporovi.
Sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovale na evropskom putu", navodi se u tekstu Strategije koja predviđa postizanje takvog dogovora do kraja 2019. godine. Oko otvorenih bilateralnih pitanja između zemalja u regionu, tekst Strategije jasno poručuje da se pre prijema zapadnobalkanskih zemalja u EU moraju "pronaći i biti sprovedena" definitivna i obavezujuća rešenja.
Kada su u pitanju nerešeni granični sporovi između ovih zemalja, Evropska komisija smatra da bi strane trebalo da ih "bezuslovno podnesu na obavezujuću, konačnu arbitražu", kao što je Međunarodni sud pravde. Odluke arbitraže o granicama bi trebalo obe strane da primene i poštuju u potpunosti pre prijema u EU, a to bi trebalo da se uzme u obzir i prilikom pripreme Pristupnog sporazuma.
Evropska komisija ima konkretne primedbe i u poglavlju ekonomije gde se takođe ističe da postoji političko mešanje. Osim eksplicitnijih stavova Brisela oko značajnijih pitanja u regionu, tekst Strategije nije doživeo suštinske izmene kada je reč o vremenskoj izvodljivosti pristupanja u EU za svaku zemlju. Crna Gora i Srbija se i dalje identifikuju kao lideri u regionu, te njihov prijem u EU se predviđa do kraja 2025. godine, s time što bi pristupni pregovori bili završeni 2023.
Iste godine, kada lideri u regionu zaključuju pregovore, predviđa se početak procesa sa Bosnom i Hercegovinom. Albanija i Makedonija bi trebalo da otpočnu pristupne pregovore 2019. godine. Kraj 2019. je rok kada bi Srbija i Kosovo trebalo da postignu sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
Šest država Zapadnog Balkana pristupiće Evropskoj uniji samo ako narednih godina sprovedu sveobuhvatne reforme, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister.
