Ova dinamika utvrđena je posle sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), prenose Novosti. Odmah posle sastanka, kako prenosi taj list, Vučić je pozvao guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković i ministra finansija Sinišu Malog i dao im zadatak da kupuju zlato.
Prema trenutnim podacima Narodne banke Srbije, devizne rezerve centralne banke iznose 11 milijardi evra. Srbija najviše sredstava čuva u hartijama od vrednosti (više od šest milijardi evra) i gotovini i depozitima u inostranstvu (više od četiri milijarde evra), dok je u zlatnim polugama 20 tona, vrednih 767 miliona evra. Poređenja radi, pre tačno 10 godina, devizne rezerve NBS bile su vredne 8,1 milijardu evra, od čega se u zlatu čuvalo 286 miliona evra.
Od 20,7 tona zlata u rezervama, NBS 19,7 tona, odnosno 95 odsto, čuva u svom trezoru u Srbiji, dok se ostatak rezervi zlata čuva u inostranstvu. Količina zlata koje je NBS držala u inostranstvu smanjena je od 2001. do 2005. godine za gotovo 10 tona, pokazuju podaci centralne banke. Od 2005. godine NBS nije prodavala zlato, već je povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinom zlata iz domaće proizvodnje.
Prošle godine je, inače, na svetskom tržištu zabeležen rekordan obim kupovine zlata u poslednjih 50 godina, a taj trend nastavljen je i u prva tri meseca ove godine. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, u prva tri meseca ove godine centralne banke su kupile 145,5 tona zlata neto, što je za 68 odsto više u odnosu na isti period lane. U poređenju sa kupovinama u prvim tromesečjima prethodnih godina, ovoliki obim kupovine nije zabeležen od 2013. godine. Rusija, koja je među pet država s najvećim rezervama zlata na svetu, protekle godine postala je vodeći svetski kupac ovog plemenitog metala, koji nikada ne gubi na vrednosti, kupivši 651,5 tona neto.
