Stručnjaci poručuju da je visoka stopa nejednakosti već godinama realnost srpske ekonomije, te da preti da ostavi dugoročne posledice i na privredni rast i na opšte stanje u društvu.
Podaci Eurostata pokazuju da oko 60 odsto građana Srbije, uključujući i zaposlene i penzionere, ima primanja manja od 247 evra mesečno. Čak 55 puta su veći prihodi onih najbogatijih u društvu - oko 20 hiljada ljudi mesečno zaradi nešto više od 13.200 evra, ili 33 prosečne plate.
Ogromne su razlike i između onih najbogatijih i onih koji su na lestvici primanja odmah ispod njih. Drugi najbogatiji sloj u srpskom društvu ima mesečnu zaradu nešto veću od 900 evra.
A njih je tek oko dva odsto zaposlenih, bezmalo deset puta više je onih koji su za mesec dana rada plaćeni između 20 i 25 hiljada dinara.
Jedna od autorki studije, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarkovic Rakić ističe da nešto više od više od 20 odsto radno sposobnih (između 15 i 64 godine) ima veoma nizak intenzitet rada.
“A šta to znači - da oni za 12 meseci u toku jedne godine, rade u proseku manje od 2,5 meseca”, objašnjava ona za N1.
Izlaz iz začaranog kruga slabljenja privrede, stručnjaci vide u efikasnijim politikama države, prilagođavanju školstva tržištu rada i ojačavanju sindikata - uz napomenu da brzo rešenje ne postoji, i da je za promene potrebna čvrsta volja i vreme.
