Ovim nacionalnim planom skrojena je energetska slika po kojoj će Srbija u narednih osam godina najverovatnije ostati bez struje, koja se proizvodi iz uglja u termoelektranama Kostolac u blokovima A1 i A2, “Nikola Tesla” (TENT) A1 i A2, kao i ona iz Kolubare u četiri bloka.
Ovo nisu definitivna rešenja, jer su u toku preispitivanja isplativosti modernizacije bloka A u Kostolcu i jednog od blokova u TENTU, koje bi po procenama trebalo ukupno da koštaju oko 417 miliona evra. Pošto je reč o puno novca, EPS bi posebnim planom trebalo da definiše ima li mogućnosti za ova ulaganja. Samo gašenje preostalih šest Srbiju bi koštalo oko 26 miliona evra.
Struju iz ugašenih termoblokova po strategiji Vlade bi nadomestila izgradnja osam vetroelektrana, jedna parno-gasna termoelektrana u Pančevu i završetak bloka B3 u TE Kostolac B, ali i revitalizacijom agregata u gotovo svim hidroelektranama.
Izvor „Blica” iz Vlade kaže da se zbog osetljivosti tematike na izradi ovog dokumenta dugo radilo i da ga je Vlada tek nakon javne rasprave usvojila.
“Gašenje osam termoblokova je izuzetno komplikovan process, jer gubitak ove struje mora da se nadoknadi. Sreća je to što je Ministarski savet Evropske zajednice dao mogućnost da se umesto 2017. godine, kada je trebalo da se ugase, to uradi do 2023. godine. Tu smo dobili na vremenu i tu struju možemo da nadoknadimo izgradnjom novih projekta u energetici. Ovakva strategija proističe iz Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope čiji je Srbija potpisnica, zbog čega je u obavezi da primeni Direktivu o velikim ložištima. Poštujući ta dokumenta, Vlada je uredbom dala glavne pravce, ali EPS treba svojim dokumentima da utvrdi pojedinosti”, objašnjava taj izvor.
