Osnivač Digitalne farme, Naučni institut “Biosens” iz Novog Sada, u okviru projekta “Antares”, koji zajednički finansiraju EU i Vlada Srbije, u malom bačkom selu smestiće najsavremeniju inovativnu tehnologiju u oblasti precizne poljoprivredne proizvodnje.
Svoj dom na Digitalnoj farmi, smeštenoj u okviru poljoprivrednog preduzeća “Krivaja d.o.o.”, dobiće i inteligentni roboti Lala i Sosa, senzori za određivanje vlažnosti zemljišta i lista i za detekciju trenutnih potreba biljke za azotom, sonde za elektromagnetnu provodljivost zemljišta, hiperspektralna vizija za rano otkrivanje bolesti biljaka, dronovi za mapiranje terena i praćenje rasta kultura, komunikacioni sistemi “Lora” za prenos informacija sa njive do servera, “Agrosens” - digitalna platforma za praćenje stanja useva.
“Digitalna farma treba da sve ove informacione tehnologije za unapređenje proizvodnje približi ljudima koji se bave poljoprivredom, tako što će se oni na licu mesta uveriti kako senzori i roboti funkcionišu. Cilj je i da od njih dobiju nepristrasan naučni savet, kako bi došli do toga šta je najbolje za njihovu farmu, bilo da je reč o velikim preduzećima ili malim gazdinstvima” objašnjava za “Večernje novosti” Vesna Bengin, direktorka instituta “Biosens”.
Ona će imati svoj fizički - mašine i robote - i virtuelni deo, koji čini “Agrosens” platforma, potpuno besplatna, putem koje se mogu dobiti podaci o usevima, precizna vremenska prognoza za određenu lokaciju i satelitski snimci.
“Roboti su tu da urade neke poslove umesto čoveka. Na primer, kada čovek gleda jabuku, ona mu izgleda crveno i zrelo, ali uz pomoć robota sa kamerom vidimo da u njoj još nema maksimalne količine šećera i da je bolje sačekati još koji dan, kako bi ona bila slađa, a time i njena otkupna cena veća”, navodi Bengin.
“Veštačka inteligencija može dati preporuku šta da se radi, ali samo čovek može da odluči da li će to i uraditi. Primera radi, postoji nekoliko stotina različitih sorti soje i u zavisnosti od geografske lokacije poljoprivrednik može da zaseje soju koja daje najveći prinos, ali je i neotporna na sušu ili kišu. S druge strane može da uzme neku otporniju, ali je prinos manji. Veštačka inteligencija je tu da predloži mogućnosti i rešenja, odnos između rizika i profita, ali konačna odluka zavisi od volje čoveka”, objašnjava Bengin.
