Veći deo tog iznosa predstavlja nedavna prodaja većinskog udela u NLB-u, a među boljim godinama bile su 2014. i 2016. kad je prodato nekoliko većih kompanija. Među ostalima, tada su prodati “Helios”, “Aerodrom Ljubljana”, “Cimos” i “Nova kreditna banka Maribor”.
Upotreba novca od privatizacije precizno je uređena zakonom. Sve do aprila 2014. godine kada je stupio na snagu zakon o Slovenačkom državnom holdingu, kupoprodajni iznosi su se u celosti izdvajali za otplatu duga. Otada se 90 odsto kupoprodajnih iznosa sliva u državnu kasu i raspodeljuje za otplatu dugova u skladu sa zakonom o javnim finansijama, dok je za preostalih 10 odsto iznosa otvoren posebni račun u Ministarstvu finansija. Tamo čeka da se uspostavi nezavisni demgrafski rezervni fond u koji će se preoblikovati Kad (Kapitalska družba), prenosi Seebiz.
Državni dug je na kraju prošle godine iznosio 31,8 milijardi evra, ali zbog ekonomskog rasta kojeg Slovenija beleži poslednjih godina, pada njegov udeo u BDP-u. Na kraju prošle godine taj je udeo iznosio 74,1 odsto BDP-a.
