Manfred Norbert Fisch je građevinski inženjer, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu.
Prva zgrada sa zelenom fasadom u Beogradu nalaziće se na Zelenom vencu, u centru Beograda. "Nalaziće se u ulici koja je prometna, na jednoj raskrisnici, ima istaknut položaj, već duže vreme se ne koristi. Sada jedan srpski investitor, koji je puno radio u Nemačkoj, želi da ovu zgradu predstavi kao jedan spomenik, primer zelenom građenju u Srbiji", rekao je on.
"Sa tim plaštom objekta - zelenom fasadom, to jeste izazov. Za Beograd će to biti veliki izazov, jer biljke koje se integrišu na fasadu neće rešiti energetiski problem, ali ljudi će imati prijatniju mikro klimu. Ovde se trudimo da u gradu koji je opterećen saobraćajem kroz fasadu stvorimo neku vrstu pluća i dobar vazduh za stanare koji u njoj žive", kazao je Fiš za N1.
Kada je u pitanju energija i energetska samostalnost, međutim, potrebni su paneli na krovu, dodaje gost. "Zelena fasada je primer za dobar vazduh i klimu, ali panele koristimo za transformisanje energije".
Govoreći o zelenim fasadama, Fiš je rekao da su se u zemljama, gde klimu odlikuje vlažnost vazduha i kiše, te fasade pokazale kao dobre, poput Singapura i Bangkoka. "Da li će u Beogradu funcionisati - to će pokazati ova zgrada, to je ekspriment", dodao je on.
Energetski efikasne zgrade koštaju uvek više nego obične zgrade, i to pet do 10 odsto više troškova, ali moramo posmatrati čitav životni vek zgrada.
Fiš je rekao i da Beograd ima veliki broj zgrada koje su i po 200 godina stare, a "to je održivost i to je dobro".
"Solarna energija je nešto lepo, i kad sedimo na suncu uživamo, a tek kad radimo sa suncem - to je lep zadatak", rekao je ovaj inženjer govoreći o onome šta ga inspiriše.
