Kada i kako je nastala ideja o osnivanju „Nove iskre“?
Sama ideja je rođena 2010. godine kada sam završavao fakultet. Kolega sa fakulteta i ja razmišljali smo kakvo nas tržište rada čeka. Shvatili smo da se izuzetno promenio kontekst od onoga u kom su radili naši roditelji, a da nas obrazovanje ni na koji način nije pripremilo za ono što dolazi. Takođe, ranije se podrazumevalo da ćeš se kada završiš formalno obrazovanje baviti jednim poslom do kraja svog radnog veka. Mi smo sada svesni da ćemo menjati profesiju i da ćemo u toku tog procesa stalno morati da učimo, kao i da ne postoje takvi prostori, takva mesta okupljanja, koja će nam to omogućavati. Pri tome, nismo hteli da to bude samo mesto gde će nas neko tapšati po ramenu, već gde ćemo aktivno da se pozicioniramo u javnosti, prema partnerima i klijentima.
Šta su sve bili problemi u realizaciji te ideje?
Nama su u fokusu bili mladi profesionalci u domenu dizajna, arhitekture i primenjenog dizajna u najširem smislu. Videli smo da postoji veliki potencijal, ali ne postoji nikakav mehanizam podrške. Došli smo na ideju da formiramo coworking prostor, jedan od prvih u ovom regionu. Bilo nam je bitno da postoji mesto, gde će ljudi imati profesionalne uslove rada i ozbiljan kancelarijski prostor, kako bi njihovi budući klijenti mogli da ih prepoznaju kao profesionalce. Nakon skoro dve i po godine pripreme uspeli smo da otvorimo takav prostor u saradnji sa opštinom Savski venac i preko 20 partnera iz privatnog i javnog sektora. Kada smo počinjali, imali smo skoro 400 ljudi na prvoj prezentaciji „Nove iskre“. Međutim, kada je postalo jasno da treba da funkcionišemo kao coworking koncept, videlo se da ljudi to još uvek ne razumeju. Tad je bilo neshvatljivo da neko kao pojedinac plaća svoj radni prostor, jer su se ljudi pre toga snalazili na razne načine. Zato nam je jedna od najvažnijih stvari bila da radimo na promeni svesti i da ljudi usvoje percepciju da neko mora da uloži u svoj razvoj da bi se bolje pozicionirao na tržištu.
Koliko ljudi sada „Nova iskra“ okuplja?
U našem timu je trenutno osam stalno zaposlenih ljudi, koji dele zajedničke vrednosti. U našoj zajednici imamo skoro 300 kreativaca, od dizajnera, arhitekata i programera, pa sve do sociologa, koji su uljučeni u razne projekte. Povećali smo cowrking prostor sa 18 na 60 mesta, trenutno radimo u prostoru od sedamsto kvadrata, a imamo ambiciju da otvorimo coworking prostor od dve do tri hiljade kvadrata. Ne zavisimo od dotacija, već se finansiramo kroz projekte.
„Nova Iskra“ deluje na više nivoa. Na koji način sve te platforme funkcionišu?
Već na početku su se izdefinisala tri stuba, na kojima počiva „Nova iskra“, jedan je taj coworking segment, odnosno radni prostor i bio je među prvima u ovom regionu. Zbog promena na tržištu rada nema više potrebe za stalnim angažovanjem, već povremeni ugovori i ugovori na određeno vreme postaju pravilo. Sve to otvara mnoga pitanja, kao što su zaštita radnika, socijalna i zdravstvena zaštita. Sve je to u sistemu naših roditelja bilo zagarantovano, a sada nama postaje tema kojom sami moramo da se bavimo. Mi smo odlučili da formiramo edukativni koncept gde ćemo uz rad moći da steknemo ta znanja. Sve više je ljudi, koji žele da se pozicioniraju kao freelanceri, posebno u domenu kreativnih industrija. Mi im pružimo znanja i veštine kako da funkcionišu, šta je potrebno da znaju o regulisanju svog statusa, obaveza prema državi, od načina na koji se registruju do toga kako da priđu klijentu, prezentuju svoj rad i kako da formiraju cenu. Ključne su nam tri teme: budućnost rada, budućnost obrazovanja i budućnost življenja i to u najširem kontekstu, da li prema javnom prostoru ili kvalitetu života, koje su to neke nove grane ekonomije koje moramo bolje da upoznamo, kao što su socijalno preduzetništvo ili zelena ekonomija. Pored coworkinga i edukativne platforme, treći stub našeg razvoja je i „Nova iskra“ studio. Nastao je spontano i to više na incijativu kompanija sa kojima sarađujemo i koje žele neke promene u svom poslovanju. Naša grupa je vrlo široka i može da proizvede jedan multidisciplinarni pristup problemu, koji ima neka kompanija.
Kako je došlo do razvoja brenda Folkk i kakve ste rezultate postigli na tom polju?
Radeći sa kompanijama shvatili smo da je koncept društvenog preduzetništva nešto što je nama blisko kroz istorijski model poslovanja na ovim prostorima, koji je prelaskom na neoliberalni koncept totalno potisnut. Shvatili smo da ne treba da objašnavamo zašto je to važno, već da pokažemo na primeru kako je ono uspešno. Tako smo došli do Folkk-a. To je konkretan brend, koji povezuje dve naše najveće snage. Jedna su kreativni pojedinci, odnosno dizajneri, koje okupljamo kroz programe poslednje dve godine i sa druge strane potencijal za koji mislimo da je poslednjih godina zanemaren, a predstvlja izuzetan kvalitet. To smo prepoznali u zanatlijama sa ovog prostora. Reč je o starijem stanovništvu, uglavnom iz ruralnih sredina, koje nije dobilo drugu šansu, ima neverovatnu veštinu u rukama, ali njihov rad da li zbog dizajna ili nepoznavanja šireg konteksta i mogućnosti predstavljanja ne stiže do šire publike. Spojili smo ih da pokažemo da to može da bude uspešan poslovni model. Ciljamo strano tržište, pre svega Zapadnu Evropu i Ameriku. Uspeli smo da dokažemo poslovni model, sad smo u fazi pronalažena investitora sa kojim ćemo komercijalizovti celu priču. Folkk je naš pokušaj da pokažemo kako stvari mogu da se rade.
„Nova Iskra“ je sada prepoznata kao uspešan projekat. Tokom svog boravka u Srbiji, posetio vas je i birtanski prestolonaslednik Čarls.
Inicijatori smo nekih projekata na širem planu, od kojih bi istakao mrežu kreativnih habova. Pre dve godine, zajedno sa Britanskim savetom, formirali smo mrežu kreativnih habova širom Evrope. Do sada smo uspeli da se povežamo sa 250 kreativnih habova poput „Nove iskre“. Otkrili smo da imamo „blizanca“ po načinu razmišljanja u Istanbulu ili u Velikoj Britaniji i da možemo mnogo jedni drugima da pomognemo u razmeni ideja i iskustava. Tako je nekako došlo i do posete princa Čarlsa.
Postojite već pet godina. Koliko se u tom periodu promenila svest ljudi i da li su počeli da razumeju promene u konceptu rada o kojima govorite?
Ljudi i kompanije u kreativnom sektoru i IT sektoru su veoma svesni promena u svetu. Kreativci u velikoj meri rade kao freelanceri, a za državu je to potpuno nevidljiv sektor, što je greška. Ako sam ja freelancer i radim na UpWork platformi preko koje pronalazim klijente iz celog sveta, naplaćujem svoj posao, zarađujem i živim od toga, veliko je pitanje kako država može da prati sve promene koje se dešavaju, kako da naplati porez na taj rad, ali i pruži zaštitu takvom radniku. Tehnologije koje se menjaju i menjaju tržište rada su pet koraka ispred u odnosu na državu koja pokušava da ih stigne. A pri tome cela ta industrija se zasniva na rešenjima koja bi da preskoče birokratiju i na najkraći način povežu ljude da razmenju dobra i informacije. Cela ekonomija ide kao tome da preskoči posrednike. I zato je razumevanje javnih sistema i velikih kompanija vrlo sporo, jer svako pokušava da zadrži svoje pozicije.
Kakvi su vaši planovi na tom polju? Kako pokrenuti stvari da se menjaju?
Nadamo se da ćemo sledeće godine otvoriti novi coworking prostor, koji će biti znatno veći od ovog koji imamo. Imamo sve više partnera među kompanijama, koje traže edukaciju o novim veštinama i znanjima. Kompanije same guraju potrebu za usvajanjem novih znanja, jer shvataju da studenti koji izlaze sa fakulteta nisu spremni za ono što njima treba. „Nova iskra“ je daleko stabilnija nego 2012. godine. Prošli smo put koji većina malih kompanija prolazi. Prve dve-tri godine je zaista bilo teško postavljati dalekosežne strategije. Kao kad se desi brodolom, pa završite u moru i samo pokušavate da održite glavu iznad vode. To je stanje u kom na početku budu svi, koji pokreću posao u našoj sredini. Kad uspete da održite glavu iznad vode, odnosno kada savladamo okolnosti, onda možemo da govorimo o razvijanju strategija za dalje. Ključno je pitanje na koji način možemo da pomognemo u prvim fazama razvoja, odnosno da taj izlazak na površinu bude mnogo lakši, brži i bezbolniji. Iz jednog sistema u kom je država i sistem brinuo o pojedincu i bila mu garantovana sva prava, mi smo došli do trenutka da više nema nikakvog sistema nego si ti kao pojedinac taj koji moraš da sam brineš o sebi. Sva odgovornost je prebačena na pojedinca. Ti si taj koji sebi nalazi radno mesto, obezbeđuje zdravstvenu i svaku drugu zaštitu, ti si taj koji treba da opstane na tržištu, sva odgovornost se prebacuje na tebe. A da li smo mi uspeli da dovoljno osnažimo tog pojedinca, koji treba odjednom da ponese svu tu odgovornost?
Na koji način ga osnažiti?
Mislim da su mlađi ljudi svesni tih promena, ali da je deo njih postao ambivalentan. Izgubio se osjećaj zajedništva. Kada prebaciš svu odgovnorsnot na pojedinca, naravno da će on posmatrati problem samo iz svoje perspektive, a problem je mnogo širi. I tu može da se desi konkurencija kao na neoliberalnom tržištu, svako će pokušavati da osvoji što više i reši svoj problem. Mislim da je sada trenutak da možemo da preispitamo da li postoje neki drugi načini. Ne možemo nekog arhitektu ili dizajnera da uključimo u rešavanje nekog šireg društvenog problema, ako on kao pojedinac nije profesionalno osnažen i ostvaren, ako nije u mogućnosti da sam sebi obezbedi život. Shvatili smo da je neodgovorno s naše strane da to tražimo od nekoga, ko nije dobio tu dozu sigurnosti i stabinosti da se osamostali i da može da živi od svog rada. Samo osnažen i nezavisni pojedinac može autoritativno da se postavi prema problemu. Danas najčešće imamo situaciju u kojoj mladi ljudi zavise od toga da li će dobiti poslovnu priliku. Takav pojedinac ne može da razmišlja o široj slici dok ne reši svoj problem i zato mi sada imamo društvo koje je puno pojedinaca, koji svi rešavaju svoje pojedinačne probleme, a ne misle o široj slici i zajedničkim problemima.
Šta je savet za nekog mladog profesionalca koji tek izlazi na tržište rada?
Kod nas se doživljava kao neuspeh ukoliko se ne baviš onim za što si se školovao. Završio si prava, ne radiš kao advokat i za sve je to neuspeh. Mislim da je vrlo bitno da razumemo da će se naše profesije menjati. Spoznaja toga da ćemo se menjati kao profesionalci u tome šta radimo je jako važna i što pre to prihvatimo biće bolje. Da bi stigli do te učestale promene koju će tržište vrlo agresivno definisati, moramo da usvojimo nove metode učenja i da razumemo i prepoznamo platformu organizacije i fizičke prostore gde možemo da dođemo do tog znanja. Naravno tu je i pitanje individualne odgovornosti u odnosu na širi društveni kontekst i odluke koje se donose oko nas. Iako je sistem postavljen tako da svaki čovek brine za sebe, ne treba da izgubimo iz vida širi uticaj koji imamo, šta možemo da uradimo za zajednicu u kojoj živimo.
Jelena Bulajić
