Šta se dešava kada je potrebno da dođemo do zajedničkog rešenja sa nekim sa kim nemamo isti način komunikacije pritom, sa kim ne komuniciramo svakodnevno? Tada nam je i usklađivanje komunikacije otežano, posebno ako govorimo o međusektorkoj komunikaciji u kompanijama.
Potencijalni uzroci problema u internoj komunikaciji mogu biti sledeći:
- Informacija nije jasno i direktno prenesena pa, pored obimnog posla, često biva neprimetno izgubljena. Ovo stvara potencijalni komunikacijski razdor među sektorima i lošu produktivnost.
- Terminologija koju sektori koriste može dovesti do nesporazuma i izazvati konflikt.
- Lični konflikt između menadžera indirektno stvara lošu komunikacijsku podlogu za funkcionisanje celokupnih sektora.
- Fizička udaljenost od drugih sektora – verovali ili ne efekat izloženosti zaista postoji i po njemu preferiramo ljude koje češće viđamo i sa kojima češće komuniciramo.
- Još jedan socijalni efekat koji može biti izvor loše komunikacije je identifikacija i priklanjanje sopstvenoj grupi kada se članovi svog sektora percipiraju kao vredniji i sposobniji, dok se članovi drugih sektora posmatraju manje vrednim i manje sposobnim.
- Još jedan uzrok odnosi se na stereotipe, koji mogu biti snažan izvor loše komunikacije među sektorima. Pripadnicima različitih sektora pripisujemo određene karakteristike, a takva predubeđenja sprečavaju uspešan protok informacija kroz kompaniju.
Kao što su potencijalni uzroci loše interne komunikacije brojni, tako su brojna i raznovrsna njihova rešenja. O rešenjima će biti reči u nekom narednom članku. Prvi korak je svakako identifikovanje uzroka loše komunikacije.
Tijana Batković, H.art Development Center