Kada je banka “Barclays” instalirala bankomate u londonskom predgrađu 1967. godine, to je bio radikalan potez. Mašina je davala fiksne količine novca, koristeći posebne vaučere, pošto namagnetisana bankovna kartica tada nije bila izmišljena. Klijent nije mogao da prenosi novac između računa, a bankarski službenici su ručno upisivali transakcije na kraju svakog dana.
Kako su bankomati postajali rasprostranjeniji oni su promenili ne samo bankarsku industriju, nego i doprineli da se ljudi naviknu na interakcije sa kioscima u zamenu za dobra. Tako se sada preko mašina kupuju karte za bioskop i podzemnu železnicu, bording karte za letove, samostalno se plaćaju namirnice kupljene u samoposluzi, a onlajn kupovinom proizvodi stižu do kućnih vrata pomoću nekoliko klikova mišem. Sve to je zasnovano na ideji da ljudi mogu da obavljaju rutinske transakcije samostalno bez bankarskog službenika ili kasira.
Za bankarsku industriju bankomati su značili da banke mogu da budu na hiljadu mesta istovremeno, ne samo u svojim ekspoziturama i da zarađuju milijarde dolara u naplatama troškova za one, koji nisu njihovi klijenti. Prema podacima Udruženja industrije bankomata, u SAD danas ima oko tri miliona mašina sa kojih može da se skine keš.Većina zapravo nije u vlasništvu banaka već su u vlasništvu privatnih kompanija, koje ih postavljaju u prodavnicama, restoranima i barovima u nadi da će doći do klijenata, koji se ne trude da pronađu ekspozituru svoje banke.
Iako ljudi sada manje koriste gotovinu i uglavnom su se preorijentisali na kreditne kartice ili plaćaju preko mobilnog telefona, bankomati neće još dugo nestati, bar tako kažu istoričari i predstavnici industrije tih mašina, navodi AP.
Izvor: AP
