U skladu sa članom 112. Zakona o radu, Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, uz obavezu da se naročito uzmu u obzir parametri - troškovi života, kretanje prosečne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšti nivo ekonomske razvijenosti Republike Srbije. Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.
Sagovornici u istraživanju su bili vlasnici i direktori preduzeća, direktori ljudskih resursa u kompanijama, preduzetnici kao i predsednici poslovnih udruženja.
Dobijeni rezultati pokazuju da se stavovi poslodavaca u velikoj meri razlikuju i dok privrednici iz sektora tekstilne industrije i trgovine smatraju da nema osnova za rast minimalne cene rada, poslodavci iz prerađivačkog sektora smatraju da „minimalac“ treba povećati, ali za onaj procenat za koji budu rasterećeni poreza i doprinosa na zarade. Prostora za rast zarada ima najviše kod poslodavaca koji poslovnu delatnost obavljaju u Beogradu ili na teritoriji AP Vojvodine, dok je najmanje očekivan rast zarade kod poslodavaca u Istočnoj i Južnoj Srbiji gde svega 10% anketiranih poslodavaca smatra da je moguće povećati minimalnu cenu rada.
Prema dobijenim odgovorima 46% anketiranih privrednika je zauzelo pozitivan stav prema rastu minimalne cene rada od čega 22% uslovljeno umanjenjem poreza i doprinosa ili uvećanjem neoporezivog dela zarade. Pozitivan stav su u najvećoj meri zauzeli privrednici iz sektora mikro i malih privrednih društava dok je svega 30% velikih i srednjih kompanija pozitivno ocenilo rast “minimalca”, najviše stranih investitora. Predloženi iznosi minimalne cene rada se kreću u rasponu od 160 do 300 dinara po radnom času, ali je najveći broj privrednika predložio rast od 10% uz poreske olakšice koje očekuju.
Do sada se pokazalo da je jedan od ključnih razloga koji utiču na visinu plata u privatnom sektoru, a posebno kod privrednih društva koja se bave proizvodnjom, najčešće tekstilnom industrijom, nelojalna konkurencija. Iz tog razloga veliki broj poslodavaca ističe neophodnost jačanja inspekcijskih institucija, a posebno njihove kontrolne funkcije uz oštrije kaznene mere i ravnopravni status svih privrednika bez izuzetka i privilegovanih privrednih društava. U uslovima u kojima se bore sa nelojalnom konkurencijom poslodavci se bore i sa tenderskim procedurama koje daju prednost najjeftinijoj robi što im onemogućava da legalno poslujući podižu kvalitet proizvoda, proširuju poslovanje, otvaraju nova radna mesta i ponude viša primanja.
Prema oceni poslodavaca na rast, ne samo minimalne cene rada, već zarada u privatnom sektoru generalno posmatrano, najviše može uticati povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje poreza i doprinosa koje bi po njihovom mišljenju uz beskompromisnu borbu sa “radom na crno” proširilo lepezu budžetskog zahvata i doprinelo većem prihodovanju države.
Takođe, brojni parafiskalni nameti i neujednačenost lokalnih dažbina nepovoljno utiču na razvijanje privrednog ambijenta.
Sva istraživanja koja su rađena u poslednih par godina u saradnji sa poslodavcima za zaključak su imali povećan broj deficitarnih zanimanja, nedostatak kadrova na tržištu rada i obrazovni sistem koji ne prati promene na tržištu rada. Broj oglašenih poziva za zaposlenje je u porastu, čak je za 35% veći u odnosu na prethodni period, dok je broj prosečnih prijava po oglasu u padu. U tom smislu nisu čudni komentari poslodavaca koji smatraju da u ovakvim okolnostima minimalna cena nema smisla i da je tržište to koje formira cenu rada.
Prema mišljenju poslodavaca, rešenja koja mogu u velikoj meri uticati ne samo na rast minimalne cene rada u Republici Srbiji, već i na ukupan privredni ambijent se mogu posmatrati kroz politiku:
Smanjenja visokih troškova poslovanja- Kroz umanjenje stope poreza i doprinosa na zarade i povećanjem neoporezivog dela zarade, što bi se državnom bužetu nadoknadilo kroz implementaciju efikasnog modela kontrole, sankcionisanja i neselektivne borbe „protiv rada na crno“. Suzbijanjem nelojalne konkurencije sa tržišta Republike Srbije, poslodavcima bi bilo omogućeno da posluju bez dodatnih gubitaka, uplaćuju poreze i doprinose, proširuju poslovanje, investiraju i otvaraju nova radna mesta. Smanjenje velikog broja fiskalnih i parafiskalnih nameta, posebno na lokalnom nivou, dodatno bi uticalo na kreiranje povoljnog privrednog ambijenta za poslovanje.
Sveobuhvatne mere za suzbijanje „rada na crno“ -Kroz oštru kaznenu politiku, kroz preventivnu i savetodavnu ulogu inspekcijskih službi i kroz uspostavljanje koordinacije inspekcijskog nadzora sa ciljem poštovanja zakonske regulative i propisanih i izrečenih kazni, jednako za sve privredne subjekte u Republici Srbiji. Jačanje kapaciteta institucija, posebno njihove kontrolne funkcije sa ciljem kontrole neregistrovanih privrednih subjekata i uspostavljanje oštrih kaznenih mera za nelegalan rad. Borba protiv korupcije podrazumeva odlučnu i energičnu akciju države kako zbog građana tako i zbog zaštite privredno-finansijskog sistema u zemlji. Ova borba za suzbijanje korupcije treba da uključi reformu pravosuđa kao i preduzimanje svih potrebnih mera kako bi se izbegle neregularnosti u planiranju javnih nabavki, u postupku javne nabavke ili tokom izvršenja ugovora o javnoj nabavci.
Zakonodavni okvir- Izgradnjom partnerskog odnosa sa Vladom kroz dalji razvoj socijalnog dijaloga i zajedničkim angažovanjem na rešavanju ozbiljnih pitanja koja se odnose na sprovođenje ukupnih reformi u državi, može se načiniti iskorak ka istinskom dijalogu za koji su svi privrednici zainteresovani. Uključivanje privrednika u pripremu zakonskih rešenja utiče se na stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta za legalno poslovanje i daje se mogućnost direktnim akterima da ukažu na smetnje i eventualne prepreke u poslovanju kao i na moguća rešenja i podsticaje koji bi dali pozitivne efekte na njihovo poslovanje te time i na javne prihode.
Rešenje za deficit kadrova na tržištu rada- Izražen nedostatak profesionalnih i stručnih kadrova i to u skoro svim privrednim sektorima i ekonomska migracija mladih stručnjaka mora biti na listi prioriteta svih aktuelnih politika, počev od ekonomskih, preko politike obrazovanja i zapošljavanja. Izgraditi stabilan i snažan institucionalni okvir koji će postaviti sveobuhvatni kontekst i uslove u kojima će mladima biti omogućeno kvalitetno obrazovanje i mogućnost da se po završetku formalnog obrazovanja, u kratkom roku, zapošljavaju na adekvatnim radnim mestima. Pojačati intenzitet i proširiti mere aktivne politike zapošljavanja usmerenih na mlade kao i budžetska izdvajanja sa ciljem brzog i efikasnog povezivanja poslodavaca i mladih bez radnog iskustva . Insistirati na obrazovnom sistemu koji će potencirati sadržajni aspekt obrazovanja, sa akcentom na znanje i veštine koje se usvajaju i razvijaju u odnosu na formalno obrazovanje putem kojeg se dolazi do diplome.
Kroz zajedničko angažovanje, dijalog i jaku podršku svih socijalnih partnera inicirati i podržati sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema u Republici Srbiji koja će biti u skladu sa potrebama privrede i potrebama društva u celini i koja će biti jedan od najvažnijih stubova u sklopu Strategije industrijske politike Srbije za period 2020. do 2030. godine na čijem donošenju aktivno radi Privredna komora Srbije i Strategije ekonomskog razvoja Republike Srbije do 2050. godine.
Reforma obrazovnog sistema bi trebalo da bude ključna politika Nacionalne strategije Republike Srbije u okviru koje će se definisati prioriteti održivog razvoja ekonomije, privrede, tehnologije, životne sredine i društva u celini.
Detaljnije informacije i kompletno istraživanje možete pogledati u publikaciji “Minimalna cena rada-Stavovi poslodavaca”.
