Priprema planova je veliki posao, jer planiramo unapred. Zbog toga, moramo prvo da definišemo koje sve planove imamo.
Kada govorimo o poslovnom planiranju obično mislimo na budžet, odnosno, finansijski plan poslovanja. To je jedan segment planiranja i odnosi se obično na finansije.
Pre toga da objasnimo šta treba uraditi da bismo se bavili finansijskim delom, odnosno, određivanjem budućih prihoda i troškova koje ćemo napraviti da bismo postigli zadate ciljeve.
Da bismo mogli da definišemo ciljeve, potrebno je da imamo dugoročni plan, a to se sprovodi u odnosu na nivo menadžmenta u firmi i u odnosu na period planiranja.
Vrste planiranja su:
1. Strateško planiranje - predstavlja dugoročni plan za ostvarivanje ciljeva
Pod strategijom se podrazumeva vizija firme, odnosno, gde vidimo firmu za, na primer, pet do deset godina.
2. Taktičko planiranje - je srednjoročno ili kratkoročno planiranje
Kada imamo viziju, odnosno, dugoročni cilj, možemo da se bavimo planiranjem kako to da ostvarimo. Za ovaj deo nam treba dosta informacija: kakvo je tržište, koje su cene, ko su konkurenti, potrebni resursi i ostale korisne informacije za izradu budžeta.
Ovde počinje pravljenje budžeta, odnosno, šta očekujemo (prodaja/profit) i koji će nam resursi za to biti potrebni (troškovi ili kapitalne investicije) da bismo to ostvarili.
3. Operativno planiranje - predstavlja kratkoročno planiranje, i predstavlja takozvani mikro menadžment i to: broj prodatih artikala, stanje na zalihama, naručivanje robe itd.
Kod većih kompanija, svim ovim delovima planiranja bave se različiti nivoi menadžmenta dok u malim firmama, ukoliko se uopšte sprovodi, planiranje rade vlasnik /direktor i zaposleni.
Kod taktičkog planiranja prilikom definisanja budžeta, odnosno, finansijskog plana poslovanja, morali bi da predvidimo broj novih i starih klijenata, kao i prodaju (prihode) koje nameravamo da ostvarimo.
Obično krećemo od iznosa koji želimo da postignemo u prodaji na godišnjem nivou i onda ga delimo na broj meseci, nedelje i na kraju dane.
Planiranu ili projektovanu prodaju, u proizvodnim preduzećima mora da prati i plan proizvodnje sa svojim troškovima.
U plan prodaje, uključujemo i marketinške aktivnosti, koje će nam pomoći da povećamo obim prodaje prema određenim klijentima. To su obično akcije/kampanje za osvajanje novih klijenata.
Dve formule treba detaljno izračunati kod planiranja prodaje:
• Planirana prodaja = Prodajna cena x Planirana količina proizvoda za prodaju
• Planirana količina proizvoda za prodaju = Stanje zaliha proizvoda + Planirana proizvodnja
Kada smo definisali prihode, moramo definisati sve troškove, koje ćemo imati za postizanje naših ciljeva. Upravljanje troškovima je posebna disciplina, koja je jako varijabilna u odnosu na ciljeve koje želimo da postignemo. U principu što su veći ciljevi, to nam više resursa treba.
Za biznis plan moramo imati, takođe, informacije o veličini tržišta, njegovom rastu, kao i konkurenciji i politici cena.
Pod direktnim troškovima smatraju se oni troškovi, koji se mogu alocirati, odnosno, rasporediti na proizvod bez ikakvog ključa. U ovi grupu troškova spadaju:
• Troškovi materijala
• Troškovi plata
Dalje planiranje troškova se radi nakon planiranja zadataka, odnosno, aktivnosti za ostvarenje plana prodaje kao što su:
• Marketinške aktivnosti
• Distribucije
• Administracija
• IT i komunikacije
Troškovi su u funkciji zadataka. Smisao planiranja troškova je da se za svaku organizacionu jedinicu utvrdi realan trošak potreban za izvršenje aktivnosti u cilju ostvarenja plana prodaje.
Da zaključimo na kraju. Kako bismo definisali dobar poslovni plan, moramo ga detaljno uraditi, pratiti i konstantno korigovati u skladu sa situacijom na tržištu.
U zavisnosti od biznisa kojim se bavite, vi ste majstor svoga zanata, i najbolje poznajete materiju. Promene u poslovanju su sve brže, tako da je planiranje zaista neophodnost, ali i praćenje i kontrola plana, jer ako smo planirali, a nismo kontrolisali, onda kao da nismo uradii zadatak do kraja.
Pavle Vlajčić, osnivač portala Biznis Berza