Oni objašnjenje za ove podatke ne vide u fantastičnoj ekonomskoj politici od 2012, odnosno u periodu u kom smo imali dve recesione godine, a kao jedno od objašnjenja navode promenu metodologije po kojoj se svako ko je u prethodnoj nedelji radio jedan sat, makar i na crno ili kao pomažući član porodice, bilo da je plaćen u novcu ili naturi, vodi kao zaposlen.
Po tom modelu je Anketa o radnoj snazi koju sprovodi Republički zavod za statistiku, objavila da je u trećem tromesečju 2017. bilo 320.000 više zaposlenih i 172.000 manje nezaposlenih u odnosu na 2014. Šire, prema podacima FREN-a, od trećeg tromesečja 2012. godine do trećeg kvartala 2017. zaposleno je više skoro 730.000 ljudi ili je povećana zaposlenost za čak 36 odsto.
Takođe, u trećem tromesečju 2017. u odnosu na 2014. godinu, za koju je RZS uradila reviziju podataka u skladu sa novom metodologijom Ankete, u Srbiji je 118.000 ljudi starijih od 15 godina manje, pa se broj nezaposlenih, manji za 170.000, najvećim delom odnosi na one koji su otišli iz zemlje.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da ukoliko je u poslednjih pet, šest godina zaista došlo do tolikog upošljavanja, mnogo većeg od privrednog rasta, to bi značilo da su jedinični troškovi rada veći i da je pala produktivnosti.
On dodaje da bi se deo objašnjenja mogao naći u tome da je ogroman pad zaposlenosti od 2009. godine u stvari bio preuveličan i da bi statistika trebalo da uradi reviziju mada, kako kaže, "podaci o zaposlenosti se koriste u političke svrhe i nikom ne odgovara da se to utvrdi".
On primećuje da nije baš uobičajeno da se nezaposlenost prepolovi u zemlji sa najslabijim privrednim rastom u CIE. Delimično se to može objasniti odlaskom ljudi iz zemlje, što je samo po sebi loše, ali postavlja se pitanje gde ti ostali rade, kada se to ne vidi u privrednoj aktivnosti.
S druge strane, Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava ovaj rast zaposlenosti time da je povećan kvantitet, ali ne i kvalitet poslova, pa sve više ljudi radi slabo plaćene poslove, povremeno i sa pola radnog vremena.
On objašnjava i da se rast zaposlenosti baziran na lošim i slabo plaćenim poslovima, nije statistički odrazio plate, koje su umesto smanjenja, u proseku povećane, jer se kod kao izvor podataka uzima oko milion zaposlenih u preduzećima, među kojima nema samozaposlenih, poljoprivrede (oko pola miliona ljudi), onih koji rade na sivo i crno, iako svi oni ulaze u ukupan broj zaposlenih.
