„Autentični prikazi najvećeg zla koje je zadesilo čovečanstvo izuzetno su važni, ne samo zbog pokušaja da se zločin negira i relativizuje, već i da bi generacije koje sada žive, kao i one buduće, dobile pravu sliku šta se dešavalo na ovim prostorima u Drugom svetskom ratu i zašto je jako važno saseći zlo u samom korenu“, naglasila je ministarka na izložbi upriličenoj u godini obeležavanja 75 godina od proboja poslednje grupe logoraša iz Jasenovca i oslobađanja tog logora.
Gojković je napomenula da je težina jasenovačkih stradanja opomena za ceo svet. „Našem narodu je pripalo ne samo da je podnese, već i da čuva i neguje sećanje na neshvatljivu patnju, kako se takav užas nikada i nigde ne bi ponovio“, konstatovala je ona.
Ona je poručila da dok god postoji srpski narod, moramo glasno da govorimo o monstruoznosti jednog od najužasnijih koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu, jedinog koji je u svom sastavu imao logor smrti za decu.
„Svet mora da zna za Jasenovac, mesto stratišta Srba, Jevreja i Roma. Dugujemo to nevinim žrtvama, ‘Dari iz Jasenovca’ ali i pokolenjima koja dolaze“, zaključila je potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja.
Gojković je rekla da Srbija i Republika Srpska ovu nacionalnu tragediju zajedno obeležavaju i tuguju, sećajući se patnji i stradanja našeg naroda kroz istoriju, kao i što godinama zajedno slavimo velike pobede.
„Zato je od izuzetnog značaja realizacija ideje izgradnje memorijalnog kompleksa Donja Gradina, kao večnog sećanja na stradale u Jasenovcu i kao opomene na zločin čiji je mračni cilj bio istrebljenje jednog naroda“, rekla je ministarka.
Samo postojanje mesta kao što je Koncentracioni logor Jasenovac, strahote koje su se u njemu dešavale je teško pojmiti iz perspektive savremenog sveta, rekla je Gojković i dodala da današnjim generacijama nije lako objasniti da su pre samo 80-ak godina, u srcu Evrope, na najsuroviji način ubijani ljudi samo zato što su „pogrešne“ nacije i vere.
Gojković je istakla da je ovo podsetnik na jedno od najbolnijih mesta u čitavoj istoriji srpskog naroda, ali i afirmacija negovanje kulture sećanja, kao bitnog dela nacionalnog i kulturnog identiteta.
„Uprkos neprebolnom stradanju, srpski narod nastavio je da živi, uvek sećajući se i jasenovačke i drugih velikih tragedija koje su ga zadesile i uvek iznova nalazeći načine da u prihvatanju drugačijeg gradi sopstvenu i zajedničku budućnost, štiteći i negujući sećanje na žrtvu, ljubav prema miru i nadu u bolju budućnost“, rekla je ministarka.
„Vođeni tom idejom, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo odbrane i Javna ustanova ‘Spomen-područje Donja Gradina’, priredili su ovu multimedijalnu izložbu koja s jedne strane oslikava vapaj za slobodom, a s druge daje realistični i surovi prikaz života u koncentracionom logoru“, podvukla je Gojković.
Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović naglasio je da je Jasenovac simbol sunovrata čovečanstva, zločinačka jama koja je progutala i zatrla cele porodice, a preživele osudila na život sa jezivim sećanjima.
„Nije to bio nikakav radni kamp. Ceo svet to zna. Ma ko i ma koliko to danas pokušao da pripoveda. NDH je imala logore za decu, dakle za decu. Oni nisu postojali ni u zemljama predvodnicama fašizma u Drugom svetskom ratu. Svedočanstva da su deca mučena, odvajana od roditelja, spaljivana u pećima... Sve samo zato što su bila srpska, jevrejska, romska... Sve to govori mnogo. Ono što ne govori, jer na to nema odgovora, je - kakva to mržnja ubije poslednje zrno ljudskosti u čoveku i pretvori ga u takvu zver spremnu da muči i ubija decu”, podsetio je Stefanović.
Ministar je dodao da je iz ovih razloga važno podsetiti da nema te relativizacije, nema tog smanjivanja brojeva, iskrivljavanja istina koje mogu te neljude napraviti manjim neljudima.
„Mi dugujemo žrtvama da sačuvamo njihovu vidljivost za budućnost. Ne samo budućnost Srbije, već i celog čovečanstva. Da za logor za decu, niti za logore poput Jasenovca, nikad i nigde ne bi više bilo pristojno ni pokušati ponuditi opravdanje, reći ni jedno najmanje ali...“, zaključio je ministar.
