Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović kaže da njeni saradnici, zajedno sa Kancelarijom za e-upravu, razmatraju mogućnost formiranja baze podataka koja bi vlasnicima bespravno izgrađenih kuća omogućila uvid u dokumentaciju i tok ozakonjenja. Pilot-projekat će najverovatnije biti pokrenut u Beogradu.
"Razgovarali smo sa premijerkom Anom Brnabić i sa nadležnima u Republičkom geodetskom zavodu o tome da pokušamo da napravimo neke elektronske stvari za ozakonjenje, da olakšamo građanima", objašnjava Mihajlovićeva. "U najvećim gradovima ovaj proces ne ide onom brzinom kojom bismo hteli. Nemamo ništa protiv toga da nam, ukoliko postoji još nešto što lokalne samouprave misle da možemo da uradimo da unapredimo proces, sugerišu da to uradimo, ali i oni moraju da se pokrenu. Sve što su tražili mi smo ispunili, od zapošljavanja kadra do brojnih tumačenja i pojašnjenja. Čini se da ovde ima dosta stvari koje predstavljaju korupciju, to je jasno vidljivo kad neke stvari stoje", navodi Mihajlović, prenose Novosti.
U proteklih 20 godina, koliko traju pokušaji nadležnih da se izbore sa divljom gradnjom u Srbiji, po svim dosadašnjim zakonima legalizovano je samo 377.000 objekata. Poslednjim popisom nezakonito izgrađenih nekretnina obuhvaćeno je čak 1,6 miliona zgrada, kuća i pomoćnih objekata.
Prema podacima Ministarstva građevinarstva, od dana stupanja na snagu poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata, u novembru 2015. godine, doneto je svega 227.814 rešenja o ozakonjenju. To je tek svaki sedmi popisani objekat.
Pred službenicima je i dalje ogroman posao i male su šanse da ga završe u zakonskom roku, do 2023. godine. Ni zapošljavanje novih radnika, ni određivanje kvota koje zaposleni moraju da dostignu mesečno nisu dali očekivane rezultate.