Verujem da posao može da se održi uspešnim jedino uz stalnu inovativnost, ali sve promene moraju da budu promišljene i dobro isplanirane, izjavila je u intervjuu za naš portal Aleksandra Popović, vlasnica kompanije „NAG poslovne uniforme“, koja već 17 godina uspešno posluje u okviru tekstilne industrije.
Kako i zašto ste se opredelili za izradu poslovnih uniformi?
Kompaniju sam osnovala 2005. godine sa idejom da dizjaniram žensku poslovnu gardarobu. Pošto sam uzela kredit za razvoj posla, bilo mi je važno da imam konstantan promet. Jednog dana došao je kupac, koji je tražio uniforme za zaposlene u svom hotelu. I to mi je bila pokretačka ideja u kom pravcu bi mogao da krene posao i da bi to mogao da bude dobar put za mene. Kako se mama godinama bavila krojačkim poslom, izrada poslovnih uniformi je samo praktični nastavak tog posla, jer mi šijemo po porudžbini za kompanije u određenom dizajnu.
Da li je bilo komplikovano prilagoditi se takvom načinu proizvodnje po porudžbini?
Može biti malo komplikovano kada prelazite da radite veći broj komada, ali tu je bilo ključno mamino znanje i iskustvo, tako da smo se vrlo brzo uklopili i vezali za sve kompanije kojima je potrebna uniforma. U poslovnom svetu danas je jednako važno imati prepoznatljiv vizuelni identitet i logo kroz koji se brendira kompanija. To smo mi videli kao svoju šansu i nudimo na jednom mestu kompletnu pripremu, od dizajna do gotovog uzorka. Naši potencijalni kupci su razne kompanije, od banke preko hotela i trgovnskih lanaca do medicinskih uniformi. Vezati se za kupca, koji je pripremio novac da bi obukao svoje zaposlene, da bi imao poslovne uniforme, mnogo je manji poslovni rizik nego što je u klasičnom modnom svetu, gde vi svoje proizvode plasirate u nekom butiku. U radionici, koju vode mama i sestra, proizvodimo probne uzorke i serije do 50 komada, dok za veće porudžbine povremeno angažujemo radionice širom Srbije
Ovo je neka vrsta porodične kompanije. Kako ste organizovani?
Mama je privatnica u svetu tekstila još iz perioda osamdesetih godina, s tim što je ona radila po porudžbini za jednu osobu, a mi smo to samo umnožili za grupu ljudi. Sestra i ja smo odrasle u maminom salonu. Već u šestom razredu osnovne škole znala sam čime želim da se bavim u životu. Dizajn i bavljanje tekstilom bili su moja želja i cilj. Zato sam i završila Fakutet primenjenih umetnosti. To nama nije bilo ništa nepoznato, prosto smo samo uvećali posao i od toga napravili biznis u koji smo uključili kompletnu porodicu. Ja se najviše bavim dizajnom i ugovaranjem poslova, majka Nevenka nadgleda proizvodnju, dok je sestra Gordana preuzela na sebe deo organizacionog posla. Sam naziv kompanije NAG predstavlja početna slova naših imena. Pošto se posao razvijao, moj suprug je, nakon 17 godina rada u svetu računara, preuzeo da vodi ne baš jednostavne administrativno-pravne i finansijske poslove i celokupnu logistiku.
Kako se razvijao posao? Na koji način ste proširivali proizvodnju?
Od početka je naša proizvodnja bila raznovrsna. Postoje serije od dvadeset do sto ili hiljadu komada. Nema pravila. Ako dođe vlasnik kozmetičkog salona, koji ima dve ili tri radnice, naravno da ćemo i to odraditi, nikada ne možete i ne treba da odbijete kupca. Radimo sve, od promo-majica do jakni i svi artikli idu u seriji od jednog do hiljadu komada. Mi smo se vezali za tekstil i radili smo sve što može da se radi od tekstila. Vremenom smo naš asortiman proširili kroz saradnju sa malim porodičnim radionicama koje proizvode džempere, cipele, kaiševe, tako da smo i te proizvode uvrstili u naš asortima. Uvezali smo se kao privatnici, mi smo ti koji nosimo posao, a oni su ti koji nam, po porudžbini dopunjavaju ponudu. Pored Srbije, kupce smo našli u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, a odnedavno i u Švajcarskoj. Polako napredujemo, nama jeste cilj da razvijemo posao u regionu i da izađemo na evropsko tržište. U NAG-u ima deset ljudi koji rade u menadžementu i organizaciji i oko 45 ljudi koje mi upošljavamo u samoj proizvodnji da po porudžbini rade za nas. Ne može svaka mašina da radi sve, tako da neke proizvode radimo parcijalno. Imamo tako posebnu liniju za muška odela, posebnu za ženske kostime, za majice.
Šta su bili problemi na početku?
Na početku je sve bilo problem: finansije, kadrovi, tržište. Ja sam neko ko nije imao dan iskustva u nekoj drugoj kompaniji, sve što znam učila sam kroz ovaj svoj posao, rastući i razvijajući se sa ovom kompanijom. Sve mi je bilo nepoznato, Za ovih 12 godina naučila sam mnogo o zakonima, knjigovodstvu, administraciji, kreditima, dobijanju subvencija i učestvovanju na tenderima. Uz svoj posao, dizajn i šivenje, koji volim i koji me interesuje, morala sam da se edukujem o administrativnim stvarima o kojima ništa nisam znala, niti su me interesovale. Međutim, sve to savladate i idete dalje. Sada je naravno mnogo lakše i kad se pojave problemi, svesni ste da ćete ih rešiti.
Šta je ključno da bi se posao uspešno razvijao?
U poslu morate da ste prisutni 24 časa, da plivate u svim situacijama, da budete fleksibilni, da radite na sebi i unapređujete svoje poslovanje, da uvek nudite nešto novo. Verujem da posao može da se održi uspešnim jedino uz stalnu inovativnost, ali sve promene moraju da budu promišljene i dobro isplanirane. Da bi se izrađivala ova vrsta odevnih predmeta potrebno je ozbiljno razmisliti o projektu, pod tim prvenstveno mislim na profil rada u uslovima u kojima naručilac posluje. Jako su važni udobnost, funkcionalnost poslovnih i radnih uniformi, ali i njihov estetski izgled. Mogu da kažem da se u našem portfoliju nalaze stotine zadovoljnih klijenata i to vrlo ozbiljnih kompanija u svojim oblastima. Da biste bili cenjeni i dobijali poslove neophodna je zdrava komunikacija, znanje, otvoreni i iskreni razgovori, poštovanje rokova, ali i uvažavanje klijenta, kao i svih dogovorenih obaveza.
Jelena Bulajić
