Nastupanje nesposobnosti dužnika da izvršava svoje novčane obaveze usled blokade poslovnih računa predstavlja jedan od najvećih rizika, čija realizacija može da ima za posledicu stečaj dužnika, ali u nekim slučajevima može predstavljati i uzrok bankrotstva poverioca, izjavila je u intervjuu za naš portal Dragana Đorđević, advokat, koja već dugi niz godina pruža advokatske usluge iz oblasti naplate potraživanja, naknade štete, kao i iz oblasti privrednog prava.
Koje zakonske mogućnosti stoje na raspolaganju poveriocima, koji imaju potraživanja prema privrednim subjektima čiji su računi u blokadi?
Odgovor na ovo pitanje zavisi od činjenice da li su u pitanju poverioci u čiju korist su računi dužnika blokirani ili ne, kao i od činjenice da li poverioci imaju novčano ili nenovčano potraživanje prema dužniku, čiji su računi blokirani.
Pravne posledice blokade računa uređuje Zakon o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica, koja ne obavljaju delatnost.
Članom 5. stav 2. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost propisana je zabrana dužniku u blokadi da svoje novčane obaveze izmiruje na bilo koji način, uključujući i zaključenje različitih ugovora, kojima se menja poverilac odnosno dužnik u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom. To znači da dužnik u blokadi ne bi mogao da zaključi bilo koji ugovor kojim se predviđa da će npr. treće lice izmiriti njegovu obavezu, da će prebiti svoja dugovanja prema poveriocu sa potraživanjima koja ima prema njemu i slično. Izuzetak od navedene zabrane je propisan članom 19. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji prema kome privredni subjekt, čiji su računi blokirani radi izvršenja prinudne naplate, može izmirivati svoje novčane obaveze zaključivanjem različitih ugovora i preduzimanjem drugih pravnih poslova isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se taj zakon primenjuje. Znači da je dozvoljeno zaključiti neki od ugovora kojim će se postići efekat izmirenja novčanih obaveza po osnovu javnih prihoda.
Treba naglasiti da se pravna i poslovna sposobnost privrednog subjekta u blokadi ne ograničavaju, što znači ni mogućnost zaključenja ugovora i nastavka obavljanja delatnosti. Ono što mu je zabranjeno jeste izmirenje novčanih obaveza prema drugim subjektima (osim subjekta u čiju korist su mu računi blokirani) za vreme dok blokada traje, ali ne i zaključenje ugovora koji ne proizvode dejstvo izmirenja novčanih obaveza za vreme blokade. Tako na primer nije zabranjeno da dužnik u blokadi ugovori da mu poverilac u čiju korist su mu računi blokirani oprašta deo duga, otpisuje zastarela potraživanja, da mu produžava rokove plaćanje i slično. Dužnik čiji su računi u blokadi može bez izuzetka da izmiruje svoje nenovčane obaveze prema svojim poveriocima.
Da li su propisane određene sankcije za pravna lica i preduzetnike, zbog nepoštovanja zabrane, koja je propisana Zakonom o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost i koja se odnosi na nemogućnost da međusobne novčane obaveze izmiruju i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu?
Odredbama Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015) propisana je za pravno lice i za odgovorno lice u pravnom licu, kao i za preduzetnika novčana kazna za prekršaj, ako su računi pravnog lica i preduzetnika u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruju suprotno članu 5. stav 2. navedenog zakona. Visina novčane kazne za prekršaj nije ista za pravno lice, za odgovorno lice u pravnom licu i za preduzetnika. Pravno lice može biti kažnjeno za prekršaj novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara, odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara, a preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.
Upravo činjenica propisanog prekršaja i novčane kazne kao sankcije za nepoštovanje ove zabrane, povod je za donošenje Presude Privrednog apelacionog suda, Pž 4470/2016 od 11.5.2017. godine čija sentenca glasi: "Izmirenje obaveze suprotno članu 46. stav 3. Zakona o platnom prometu (tada važeći propis zamenjen Zakonom o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost) sankcionisano je prekršajnom odgovornošću i kao takvo nije suprotno članu 103. Zakona o obligacionim odnosima." Sudska praksa je dakle na stanovištu da postupanje suprotno imperativnom propisu ostavlja zabranjeni ugovor na snazi ukoliko je tim propisom propisana neka druga sankcija.
Da li postoji mogućnost da treće lice isplati poveriocu dug dužnika čiji su računi blokirani?
Iz ugla trećeg lica, trećem licu nije zabranjeno da sa poveriocem zaključi ugovor, kojim će biti predviđeno da će treće lice izmiriti obavezu privrednog društva, koje je u blokadi. Bitno je da u zaključenju tog ugovora ne učestvuje i privredno društvo, koje je u blokadi.
Kada izmiri obavezu privrednog društva, potraživanje poverioca prelazi na to treće lice po samom zakonu, ali i rizik. Moguće da privredno društvo ne bude u stanju da ikada nadoknadi trećem licu ono što je on izmirio poveriocu društva, da ode u stečaj i da to potraživanje ostane nenaplaćeno.
Sa trećim licem koji želi da izmiri obaveze privrednog društa može biti zaključen ugovor, ali čak i da ne bude zaključen, već da treće lice jednostavno izmiri obavezu (delom ili u celosti) u skladu sa članom 296. Zakona o obligacionim odnosima, treće lice ima pravo regresa od privrednog društva po samom zakonu u smislu člana 299. Zakona o obligacionim odnosima. Ipak, celishodnije je zaključiti ugovor. To bi bio ugovor o izmirenju obaveza trećeg lica, koji bi zaključili poverilac i treće lice u kome bi bilo navedeno da treće lice prihvata izmirenje obaveza tog društva (specificirano na koje se obaveze odnosi i u kom iznosu), kao i da po izvršenju plaćanja potraživanje poverioca prelazi na treće lice u iznosu u kome je on izvršio plaćanje.
Da li je zabranjeno opterećivanje pokretnih i nepokretnih stvari, koje su u svojini dužnika, založnim pravima zbog činjenice same blokade računa?
Kako nije zabranjeno raspolagati dobrima i ispunjavati nenovčane obaveze, nije zabranjeno ni opterećivanje stvari, koje pripadaju dužniku, založnim pravima zbog činjenice same blokade računa. Međutim, ako ne postoji valjan razlog zbog koga dužnik u blokadi garantuje za ispunjenje tuđih obaveza svojom imovinom, to na prvi pogled liči na zloupotrebu, odnosno nameru oštećenja poverilaca i može biti sankcionisano na osnovu odredbi Zakona o privrednim društvima i na osnovu odredbi Krivičnog zakonika.
Ako bi se utvrdilo da se stvari dužnika opterećuju založnim pravom sa namerom da se oštete poverioci to bi moglo biti sankcionisano primenom člana 18. Zakona o privrednim društvima preko instituta probijanja pravne ličnosti.
Zavisno od okolnosti i posledica, pomenute radnje opterećivanja imovine preduzete sa ciljem oštećivanja poverilaca mogu doprineti stvaranju uslova za postojanje sledećih krivičnih dela, shodno Krivičnom zakoniku:
- 1) Prouzrokovanje stečaja (član 235);
- 2) Oštećenje poverioca (član 237);
- 3) Zloupotreba ovlašćenja u privredi (član 238).
Takođe, imajući u vidu da jednu od bitnih karakteristika ove vrste pravnog posla predstavlja činjenica da je, u momentu zaključenja ugovora o zalozi, nemogućnost isplate potraživanja o dospelosti buduća i neizvesna okolnost od koje zavisi eventualna naplata založnog poverioca iz predmeta zaloge, zaključenje ugovora o zalozi, u trenutku kada je nemogućnost založnog dužnika da izvrši svoju obavezu iz osnovnog posla sasvim izvesna, u suprotnosti je sa prirodom ovog pravnog posla.
Ako dužnik u blokadi opterećuje svoju imovinu založnim pravom zbog sopstvenih obaveza (npr. ako je dobio kredit od banke i po osnovu kredita založio nepokretnost, a kredit će biti iskorišćen upravo radi namirenja poverilaca), takvo opterećivanje nije nedozvoljeno.
Biljana Lazarević, Senior consultant Casa Forte
