Članice koje su bile najposvećenije fiskalnoj doktrini i najkritičnije prema paketima pomoći za prezadužene periferne članice, najveći su dobitnici uvođenja evra, navodi se u studiji koju je sprovela nemačka istraživačka organizacija Centar za evropsku politiku.
Evro, „rođen” 1999. godine, podstakao je procvat kreditiranja i investicija, proširivši benefite od niskih kamatnih stopa u Nemačkoj na čitavu periferiju bloka, prenosi Politika.
Ti dugovi su, međutim, postali teško održivi nakon finansijske krize 2008. godine, kada su Grčka, Irska, Španija, Portugalija i Kipar bili primorani da traže finansijsku pomoć, jer je njihov rast usporio, a finansiranje postalo oskudno.
Tokom čitavog perioda od 1999. godine, svaki Nemac je u proseku postao bogatiji za 23.000 evra nego što bi inače bio, a Holanđanin za 21.000 evra.
Nasuprot tome, Italijani i Francuzi su osiromašili za 74.000 evra, odnosno za 56.000 evra respektivno.
Većina članica evrozone uživala je periode tokom kojih je valutna unija donosila pozitivne rezultate, ali je tih perioda manje od onih kada je evrozona gušila rast.
