Kakva je situacija na izdavačkom tržištu Srbije? Da li je izdavaštvo u današnje vreme unosan posao?
Izdavaštvo je posao za jako strpljive ili za jako nestrpljive ljude. Nestrpljivi ljudi ispunjavaju trendove i prate dominantne ukuse, strpljivi ljudi postepeno šire bazu svojih čitalaca, kulturno dejstvo svojih knjiga, njihovu vidljivost i prepoznatljivost. Ja zastupam autorski koncept izdavaštva, koji počiva na vrednostima visoke kulture, književnoj i umetničkoj ostvarenosti, kao i humanističkoj utemeljenosti. To jeste teži i rizičniji put u okolnostima ekonomske krize, a pogotovu u okolnostima krize ukusa, koja ima svoje lokalne boje, ali je u osnovi globalnog karaktera. Na tržištu knjiga u Srbiji objavljuje se sve više naslova u sve manjim pojedinačnim i ukupnim tiražima. Prosečan tiraž knjiga se smanjuje. Cene knjiga su nepodnošljivo niske sa stanovišta realnih troškova proizvodnje, a nepodnošljivo visoke sa stanovišta ekonomskih mogućnosti prosečnog čitaoca. Tržište je u dobroj meri neuređeno i neravnomerno razvijeno. U velikom broju mesta u Srbiji ne postoje knjižare, ali ni u postojećim knjižarama nisu vidljive sve knjige, svi žanrovi i svi tipovi literature. Više od polovine prodatih knjiga u Srbiji na godišnjem nivou proda se u Beogradu. Profesionalni standardi opadaju. Udeo knjiga domaćih autora na tržištu knjiga sve je manji iz godine u godinu. Ali, na drugoj strani, pokazuje se da čitaoci imaju različite potrebe. Arhipelag je svoj izbor prepoznao u objavljivanju knjiga u znaku najbolje mašte i najboljeg znanja.
Šta je na Vas uticalo da se upustite u izdavačke vode?
Književnost je moj izbor, a kada se bavite književnošću, onda morate da imate još jedan posao. Želeo sam da taj posao bude u najdubljoj vezi sa književnošću i tako sam došao do izdavaštva. U njemu sam prepoznao strast koja je najbliža čitalačkoj strasti. Kao izdavač u prilici ste da stalno nešto otkrivate i da svoje ideje delite s drugim ljudima. Izdavaštvo je nastavak književnosti drugim sredstvima. To je dinamičan posao, a mene privlači i to što u polju izdavaštva mogu da ličnim primerom i poslovnim i profesionalnim konceptom pokažem da je i dalje moguća veza visoke kulture i tržišta.
Koji su najznačajniji naslovi sa kojima ćete nastupiti na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga? Sa kojim piscima će posetioci sajma moći da se druže na štandu „Arhipelaga“?
Imaćemo dosta programa i aktivnosti na Sajmu knjiga. Mi smo izdavač, koji organizuje verovatno najviše programa i predstavlja najviše pisaca tokom Sajma. Na našem štandu su vidljivi pisci, knjige i čitaoci. Preko trideset domaćih pisaca, esejista, istoričara, filozofa i sociologa učestvuje u našim programima na Sajmu knjiga. Među njima su Vida Ognjenović, Jelena Lengold, Mihajlo Pantić, Veselin Marković, Uglješa Šajtinac, Aleksandar Baljak, Darko Tuševljaković, Nikola Moravčević, Ljubodrag Dimić, kao i naši strani gosti: Dejvid Homel, Amir Or, Barbi Marković i Branko Čegec. Povodom deset godina Arhipelaga pokrenuli smo novu ediciju – Mali Arhipelag – posvećenu knjigama za decu, mlade i osetljive. Nismo se zadovoljili samo postojećim čitaocima, želimo da učestvujemo u stvaranju novih čitalaca, a pažljiv i odgovoran izbor kvalitetnih knjiga jeste najbolja podrška formiranju novih čitalaca. U ovoj ediciji objavljeni su romani Dejvida Homela Putujući cirkus i Jelene Rosić Babicino unuče, kojima će se pridružiti najpoznatija knjiga Davida Grosmana za decu Zagrljaj sa neodoljivim crtežima Mihal Rovner.
Koliko ste zastupljeni na međunarodnim sajmovima?
Arhipelag ima veoma razvijenu saradnju sa čitavim nizom velikih svetskih izdavača, izdavačkih asocijacija, profesionalnih foruma, literarnih agencija. Sastavni smo deo nekoliko međunarodnih projekata, među kojima je i edicija „Sto slovenskih romana“, kojoj smo dali poseban pečat i čiji smo najaktivniji izdavač. Arhipelag svake godine učestvuje na nekoliko međunarodnih sajmova knjiga ili konferencija posvećenih profesionalnom izdavaštvu. Arhipelag je ove godine učestvovao na šest međunarodnih sajmova knjiga i stručnih konferencija u oblasti izdavaštva (Geteborg, Lavov, Zagreb, Ljubljana, Podgorica i Herceg Novi), a do kraja godine na još dva međunarodna skupa predstavićemo naše knjige i projekte.
Kad je reč o „Arhipelagu“, koji naslovi su ove godine privukli najveću pažnju?
Ovo je godina u kojoj smo objavili čitav niz velikih romana značajnih savremenih srpskih i svetskih pisaca. Zaista, godina u kojoj smo objavili novi roman Klaudija Magrisa Obustavljen postupak, najpoznatiji roman „rumunskog Kafke“ Maksa Blehera Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti, verovatno najznačajniji roman o Španskom građanskom ratu Havijera Serkasa Salaminski vojnici, a pred sam Sajam i nove i nagrađene romane Davida Grosmana Konj ulazi u bar i Ljudmile Ulicke Jakovljeve lestve, kao i novi roman Vide Ognjenović Maksimum, dakle veoma uspešna izdavačka sezona. Lepa je okolnost da se to poklopilo sa desetom godinom od osnivanja Arhipelaga, koju obeležavamo velikim knjigama naših autora. Na drugoj strani, objavili smo nove knjige proze najizrazitijih glasova nove srpske književnosti: roman Srđana V. Tešina Gori gori gori i knjige priča aktuelnog dobitnika Evropske nagrade za književnost Darka Tuševljakovića Naknadne istine, Uglješe Šajtinca Žena iz Huareza i Veselina Markovića Prošlost nikad ne prođe. Objavili smo i novi roman Barbi Marković Superherojke u kome tri mlade junakinje gradove u kojima su živele ili žive sada (Beč, Beograd, Sarajevo, Berlin) iščitavaju na osnovu tekstova u telu grada, poput grafita, murala, političkih ili marketinških kampanja. Barbi Marković je poreklom Beograđanka, već godinama živi u Beču, a ovaj roman napisala je na nemačkom jeziku. Verujem da će veliki izazov za čitaoce predstavljati upravo objavljena knjiga mladog istoričara Miloša Bruna Beograd u Velikom ratu, u kojoj autor predstavlja istraživanje svakodnevnog života u Beogradu tokom Prvog svetskog rata.
Šta biste izdvojili od ekonomskih naslova koje izdaje „Arhipelag“?
Pre nekoliko meseci objavili smo knjigu Gorana Nikolića Razbijanje ekonomskih mitova. Nikolić je u ovoj knjizi ispitivao najčešće i najtvrdokornije ekonomske mitove i legende, stereotipe i omaške. Njegova knjiga otuda je provokativna i zanimljiva rasprava o izazovnim pitanjima sadašnjeg trenutka i o krizi ekonomskih mitova. U ovoj ediciji ranije smo objavili i knjigu Branka Milanovića Dva lica globalizacije ili kapitalno važnu knjigu Ivana T. Berenda Ekonomska istorija Evrope u XX veku.
Koje knjige biste preporučili čitaocima (beletristika, istoriografija, politička teorija, psihologija, monografije)?
Moj osnovni princip u izdavaštvu jeste da objavljujem samo knjige, koje mogu da preporučim. Sama činjenica da sam objavio neku knjigu u Arhipelagu jeste preporuka. Polazim od toga da je znak izdavača na koricama knjige jedna vrsta ugovora sa čitaocem i izjava o garanciji kvaliteta. Čitaocima treba prepustiti izbor, jer u njihovim rukama knjige dobijaju konačni smisao, ali čitaocima treba pružiti i mogućnost izbora, dovoljno informacija o knjigama, priliku da provere i uporede izvore. Izdavač je otuda u modernim vremenima postao kulturni centar, koji organizuje mnogo događaja i oblikuje prepoznatljivost knjiga. Mi smo u Arhipelagu tome posvećeni, jer su naši čitaoci zahtevni, dok mi, zajedno s njima, pokušavamo da ispunimo svoja i njihova očekivanja.
