Nema jedinstvenog odgovora. Iskustvo i godine prakse imaju nešto s tim, ali u tome im pomažu i određene tehnike ili stilovi investiranja.
Stilovi investiranja se razlikuju po nekoliko osnova. Najpre po roku na koji se ulaže, zatim na osnovu kakvih analiza se ulaže i naravno, kakav se efekat može postići.
Ovde bi naravno trebalo napomenuti da je izbor odgovarajućeg stila investiranja prvenstveno stvar ličnog izbora i preferencija investitora.
Dugoročno investiranje
Dugoročno investiranje je namenjeno investitorima, koji svoju šansu vide u kupovini potcenjenih akcija, a za koje smatraju da će značajno porasti u budućnosti, zbog čega je potrebno da prođe duži vremenski period, čak i do nekoliko godina.
Ovaj princip se drugačije zove „kupi i drži“ i oslanja se na dugoročan prinos, umesto svakodnevne zarade od malih fluktuacija u ceni akcije. Ovaj tip investitora interesuju prvenstveno fundamentalni uslovi u kojim kompanija posluje, dok nisu preterano zainteresovani za tehničku sliku i kratkoročne promene u ceni.
Ovakav princip trgovanja je karakterističan za Warrena Buffetta, jednog od najbogatijih ljudi na svetu.
Warren Buffet uglavnom koristi fundamentalnu analizu (analizu poslovanja kompanije) i najviše voli da kupuje u periodima recesija i kriza, kada su akcije usled prenaglašene psihološke reakcije investitora potcenjene. Ovaj vid investiranja se, takođe, preporučuje pri kupovini takozvanih “blue chip” akcija, odnosno, akcija velikih i stabilnih kompanija kao što su Google, Apple, Facebook, Coca Cola…
Srednjoročno investiranje (Swing trading)
Ovakav tip trgovanja se odnosi na ulaske u investicionu poziciju, koja bi trebalo dati malo značajniju promenu cene, ali se ne drži duže od 10 dana ili nekoliko nedelja.
Ovaj tip investitora ne koristi uglavnom fundamentalnu analizu već tehničku analizu – analizu cenovnih grafika.
Pošto se berza kreće u talasima, pomenuti stil trgovanja može biti vrlo profitabilan ako se vremenski pravilno tempiraju kupovine i prodaje.
Kratkoročno investiranje (Day trading)
Kratkoročni investitori ili trejderi se baziraju na dnevno trgovanje ili intraday trgovanje. To zapravo znači da oni daju naloge, otvaraju i zatvaraju pozicije u toku radnog dana i ne ostavljaju pozicije otvorenim preko noći.
Potrebno je naglasiti da su u dnevnom trgovanju moguće značajnije fluktuacije cene, kao i učestalije promene trenda (ako se posmatraju manji vremenski okviri i grafikoni od 5, 30 i 60 minuta). Samim tim intraday trgovanje je napornije i zahteva od investitora da imaju dobro znanje iz tehničke analize.
U svojoj analizi se prvenstveno oslanjaju na tehničku analizu, dok fundamente uglavnom zanemaruju.
Trgovina na kratko je posebno profitabilna prilikom velikih kriza (velikog pada cena) ili kod kompanija, koje imaju probleme u poslovanju. Neki od najvećih investitora i milijardera su svoje najveće bogatstvo upravo stekli kroz primenu ove strategije „prodaje na kratko“, tokom kriza ili recesija.
Najpoznatiji primer je George Soros, koji je devedesetih godina „kladeći se“ na pad britanske funte, prodao na kratko veliku količinu pomenute valute da bi je nakon njenog oštrog pada ponovo dokupio, vratio pozajmicu i na razlici u ceni zaradio čak preko 1 milijardu dolara!
Kako bi doneli odluku koji stil investiranja im najviše odgovara, investitori moraju sebi postaviti nekoliko pitanja:
1. Da li investiranju mogu posvetiti veći deo dana? Ako ne, onda je dugoročno investiranje izbor za njih.
2. Da li mogu posvetiti dovoljno vremena učenju o tehničkoj analizi i testiranju različitih strategija za dnevno trgovanje? Ako ne, onda je dugoročno investiranje izbor za njih.
3. Da li su dovoljno strpljivi da sačekaju i zarade neki pristojan prinos na duži rok? Ako nisu, onda je kratkoročno investiranje pravi izbor.
Na osnovu svega što smo naveli, zaključak je da ne postoji “najbolji” rok investiranja, već investitor mora sam proceniti (a da pritom bude dovoljno realan) koji mu stil najviše odgovara.
Stefani Milenković, Sinteza Invest Group