Vlade su objavile mere podrške od skoro 12 biliona dolara do septembra ove godine, a centralne banke su svojim merama dodatno pomogle sa najmanje 7,5 biliona dolara kako bi se ublažio uticaj pandemije na njihove ekonomije, navodi MMF u svom godišnjem izveštaju.
Ipak, uprkos nezapamćenom obimu i brzim spasilačkim merama, koje su obuhvaile smanjenje poreza, subvencionisanje zarada, odobravanje zajmova malim preduzećima i rezanje kamata na rekordno niske nivoe, globalna ekonomija trpi najgoru recesiju od Velike depresije, napominje Fond, a prenosi Tanjug.
Ekonomska aktivnost i zapošljavanje u velikim delovima sveta, uključujući Sjedinjene Države i Evropu, i dalje je znatno ispod nivoa na kojem je bila pre udara pandemije.
Iako najava vakcina protiv koronavirusa nagoveštava poboljšane izglede za globalnu ekonomiju sledeće godine, one neće mnogo pomoći zemljama u neposrednoj budućnosti. A potencijalne prepreke na putu za obezbeđenje dodatne finansijske podrške privredama mogle bi da ugroze ionako krhki oporavak.
"Pred zemljama je sada dug put uspona koji će biti težak, neujednačen, neizvestan i sklon zastojima", rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.
U SAD, gde broj slučajeva korona virusa raste, ima oko 10 miliona radnih mesta manje nego pre početka pandemije, a nekoliko država uvodi nova ograničenja kako bi zaustavile rast broja zaraženih, što će dodatno otežati oporavak.
Istovremeno, Evropska unija se suočava sa unutrašnjom pobunom koja bi mogla da odloži konačno odobrenje njenog fonda za oporavak od korona virusa vrednog 800 milijardi evra (950 milijardi dolara), o kojem su mesecima vođeni pregovori i koji bi trebalo da startuje 1. januara, navodi se u tekstu.
