Kako biste ocenili bankarsko tržište u Srbiji?
Bankarsko tržište u Srbiji sve više se, u smislu broja banaka, približava onom nivou koji odgovara potencijalu tržišta. U prethodnom periodu bilo je dosta izazova i za banke, a bilo je malo zbunjujuće i za klijente. Došlo je do ukrupnjavanja, koje je dovoljno kvalitetno da omogući klijentima dobar izbor, a bankama da podignu kvalitet usluga. Mislim da sada i veličina i broj banaka dolazi na pravu meru kad je reč o tržištu u Srbiji.
Svedoci smo da je u Srbiji u prethodnih nekoliko godina došlo do ukrupnjavanja bankarskog sektora. Međutim, strategija Vaše banke se zasniva na razvoju kroz organski rast. Zašto ste izabrali taj model, a ne razvoj putem akvizicija?
Generalno, Crédit Agricole Grupa se najčešće odlučuje za taj model, pa je takav slučaj i u Srbiji. Crédit Agricole je, kupovinom tadašnje Meridian banke imala jasnu nameru da krene od neke manje banke i da svojim specifičnim odnosom prema klijentima, miksom proizvoda, strategijom i misijom gradi Crédit Agricole u Srbiji u skladu sa principima poslovanja Grupe širom sveta. U tom trenutku, a i kasnije, procena je bila da na našem tržištu ne postoji banka koja bi se uklopila u Crédit Agricole model poslovanja i samim tim nije došlo do daljih akvizicija. Svakako se i dalje razmatraju mogućnosti o potencijalnim akvizicijama i banka nije zatvorena za tu ideju, ali smo veoma zadovoljni rezultatima koje smo postigli prateći poslovni model organskog rasta.
Crédit Agricole banka je opredeljena za finansiranje “zelene ekonomije”. U kojoj meri je srpsko tržište spremno za takav vid finansiranja, odnosno, da li ima dovoljno projekata, koje bi Vaša banka mogla da kreditira?
Sve je više naših klijenata, ne samo inostranih, već i domaćih preduzeća koja pokazuju interesovanje za “zelene projekte”. Crédit Agricole Srbija već godinama aktivno podržava inicijative koje se mogu svrstati u „zelenu ekonomiju“. To su prvenstveno projekti koji za cilj imaju podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i unapređivanje energetske efikasnosti.
Da li ima dovoljno takvih projekata u Srbiji?
Mislim da takvih projekata nikad nije dovoljno i nadam se da će ih biti mnogo više. Istakla bih da je CA Srbija, u saradnji sa nemačkim investicionim fondom KfW, odobravala kredite za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije uz 10% bespovratnih sredstava, uz koje je bila obezbeđena i stručna pomoć eksperata iz oblasti energetske efikasnosti.
Takođe, već godinama učestvujemo u Programu podrške malim preduzećima Ministrastva privrede kojim se dodeljuje 25% bespovratnih sredstava. Ovaj program je upravo od 30.10.2019. godine proširen za dodatnih 200 miliona dinara, ali je proširena i namena, te je omogućeno da se sredstva mogu koristiti i za nabavku mašina i opreme za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata sopstvene proizvodnje. Veoma je pozitivno što se i država uključila u ovu tematiku i odlučila da podrži finansiranje ove oblasti.
Takođe, u okviru poslovanja sa poljoprivredom, Crédit Agricole finansira projekte obnovljivih izvora energije kao što su biogasne elektrane. U Srbiji postoji veliki potencijal kad je reč o biogasu i biomasi, koji može da se iskoristi za povećanje energetske efikasnosti. Crédit Agricole podržava razvoj klijenata koji obezbeđuju inpute sa svojih farmi ili prerađivačkih kapaciteta. Do sada smo finansirali 92 projekta u vrednosti od 18,6 miliona evra, od čega 8,6 miliona evra u obnovljive izvore, a 10 miliona evra u energetski efikasne investicije u 2019. godini.
“Zelena ekonomija“ prvenstveno podrazumeva da je primarno poslovanje banke u smislu finansiranja usklađeno sa principima očuvanja i zaštite životne sredine. Ali, s druge strane, odnosi se i na niz drušveno-odgovornih projekata banke koji za cilj imaju smanjenje potrošnje goriva, smanjenje upotrebe papira i slično.
Odgovoran pristup ovom pitanju proizilazi direktno iz startegije Crédit Agricole Grupe koja počiva na tri osnovna postulata: izvrsnost u odnosima sa klijentima, visok stepen samostalnosti zaposlenih u radu i odlučivanju, kao i posvećenost društvu. Ta posvećenost društvu zapravo podrazumeva nameru Crédit Agricole da učvrsti svoju poziciju evropskog lidera u odgovornom investiranju. Sve ovo su ključni elementi „raison d’être“ (smisao postojanja) Crédit Agricole Grupe, koji je sažet u postulatu: „Svakog dana radimo u interesu naših klijenata i društva“.
NBS je saopštila da je dinarska štednja porasla za nešto više od 30 odsto. Kakva je situacija u Vašoj banci, da li građani više štede u dinarima ili evrima?
Mi u potpunosti pratimo kretanje tržišta. Procentualno rast dinarske štednje potpuno je u ravni sa prosekom tržišta. Kao i na tržištu, porast dinarske štednje prati porast devizne štednje. Dobro je što se više klijenata odlučuje za dinarsku štednju, što znači da je povećano poverenje u domaću valutu. Kao što je poznato, pravna lica ne mogu imati sredstva u stranoj valuti ukoliko ona nisu vezana direktno za ugovoreni posao sa inostranstvom, tako da su izvor devizne štednje na našem tržištu fizička lica. Zbog istorijskih razloga: hiperinflacije i poljuljanog poverenja u banke, u jednom periodu dominantan oblik štednje postala je devizna štednja. U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnih pomeranja, na šta je svakako uticao i napor NBS ka stimulisanju dinarizacije, kao i spremnost komercijalnih banaka da ponude dobre uslove za dinarsku štednju.
Šta biste savetovali građanima, da štede ili da investiraju?
Ja bih preporučila klijentima da uvek imaju određeni procenat sredstava koji će uštedeti. S druge strane, sada je dobar trenutak i za investiranje imajući uvidu da je Srbija jedna od retkih zemalja i u okruženju i u Evropi sa toliko značajnim rastom BDP-a, sa niskom stopom inflacije i sa povećanim kreditnim rejtingom, što su sve dobri preduslovi za investiranje. Uvek bih preporučila klijentu da nađe pravi balans između investiranja i štednje.
Analizirajući potrebe naših klijenata, ali i celokupnog bankarskog tržišta, uvideli smo koji su glavni zahtevi štediša. U proteklim godinama, kada su kamatne stope smanjene, klijenti su se radije odlučivali za štednju po viđenju. Sada smo uvideli da je klijentima, značajnija fleksibilnost raspolaganja sredstvima od prinosa od kamate na štednju. Naš cilj je bio da uklopimo i jedan i drugi aspekt i ponudili smo proizvode koji imaju obe pomenute karakteristke.
Radi se o Liberté Loyalty štednji koja se može oročiti na 12, 36 ili 60 meseci, gde kamata raste sa svakim narednim obračunskim periodom i motiviše štediše da zadrže štednju na duži rok kako bi postigli bolje uslove oročenja, čija kamata ide čak i do 2,2% godišnje. S druge strane, fleksibilnost ovog proizvoda omogućava klijentima da podignu svoj novac ne gubeći zaradu od pripisane kamate za prethodni period.
Klijenti u Srbiji su, u nekim prošlim vremenima, navikli da su kamate na štednju visoke. Zbog toga, oni upoređuju sadašnje kamate sa tim periodom pre svetske finansijske krize 2008. godine, kada su kamate na štednju u Srbiji bile izuzento visoke u odnosu na međunarodno tržište.
U to vreme bila je velika potražnja za kreditima u evrima zato što je kamatna stopa bila manja u odnosu na dinarske kredite. Potreba komercijalnih banaka da imaju izvore u evrima kao i preferencija klijenata da štede u stranoj valuti dovela je do atraktivnih cena za deviznu štednju, što je bilo dosta drugačije od situacije na razvijenim finansijkim tržištima.
Međutim, jačanje srpske ekonomije, kao i mere NBS dovele su do povećane aktraktivnosti dinarskih kredita, a samim tim stvorile potrebu za dinarskim izvorima, uključujući i dinarsku štednju građana.
Iako sada kamate na štednju u evrima za period od godinu dana na tržištu variraju od 0,25 do 1 odsto i dalje su mnogo atraktivnije u odnosu na evropsko tržište gde su kamatne stope negativne. Tako da, i pored toga što su kamatne stope na štednju u evrima istorijski niske, one u Srbiji nude prinos koji klijenti ne mogu dobiti u zemljama EU.
Bankarsko tržište se suočilo sa problematičnim kreditima, zatim je nastao problem u vezi sa stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima. Da li postoji obaveza banaka da klijente savetuju, odnosno da ih upozoravaju na eventualne probleme ukoliko se odluče za neki proizvod ili je banka više servis, a odgovornost je na klijentu?
Mi smo uvek, u skladu sa našim modelom poslovanja, klijentima skretali pažnju na rizik strane valute kojem se izlažu s obzirom da njihova primanja nisu usklađena sa budućim obavezama. NBS je uvela obavezu komercijalnim bankama da svaki put kada kredit nosi određenu vrstu rizika, bilo da je reč o riziku promenljive kamatne stope ili riziku strane valute, da se klijentu sistematično objasni čemu se izlaže. Na primer, ukoliko se klijent odluči za kredit koji nosi dva rizika, kao što je kredit u evrima sa promenljivom kamatnom stopom, mi smo dužni da klijentu kažemo da ukoliko uzme dinarski kredit sa fiksnom kamatnom stopom nema te rizike. Ako se odluči za kredit u dinarima sa promenljivom stopom, mora mu se predočiti kretanje BELIBOR-a. Ako se radi o kreditu u evrima daje se kretanje EURIBOR-a u prethodnom periodu.
Mi bismo uvek preporučili klijentima da minimiziraju svoj rizik i da uvek idu ka izvesnijoj varijanti, bez obrzira na moguće procene stabilnosti valuta ili promenljivih kamatnih stopa. To znači da odaberu proizvod, koji im omogućava da znaju kolika im je mesečna rata kako bi mogli da planiraju kućni budžet. Moram da napomenem da je banka Crédit Agricole to radila i pre propisivanja pravila od strane NBS-a, kao deo svoje usluge. Moto ove banke je da smo usmereni na klijenta i bez obzira na sve što se radi u sferi digitalizacije, savetodavna uloga banke i dalje ostaje primarna. Mi se trudimo da klijentima pomognemo da donesu odluku koja je za njih najbolja.
Iako je u svetu rasprostranjen, u Srbiji nije razvijen proizvod studentskih kredita. Koji preduslovi moraju da budu ispunjeni da bi on zaživeo i na našem tržištu?
Da, ta praksa je dosta rasprostranjena u inostranstvu gde studenti sami uzimaju kredite za školovanje i postoje različiti oblici kreditiranja. U Francuskoj, Crédit Agricole daje mogućnost potpunog moratorijuma otplata rata do završetka studija. To znači da student uzima kredit, a vraća ga kada se zaposli posle završetka fakulteta. To je jako povoljno za studente i nadamo se da će tržište u Srbiji u bliskoj budućnosti ići ka tom modelu. Trenutno u Srbiji veliki broj studenata i dalje besplatno studira, tako da ne postoji značajnije interesovanje za tu vrstu kredita. Međutim, tržište sazreva, mladi sve više rade za vreme studija i tako se finansiraju, a verujem i da će bankarski sektor doprineti stvaranju povoljnijih uslova za takav vid kreditiranja. Naša banka u okviru ponude namenskih potrošačkih kredita ima i kredite namenjene finasiranju kako studija u zemlji tako i sticanju iskustva u inostranstvu. Izvesne izmene postojećeg regulatornog okvira omogućile bi kreiranje fleksibilnijih pristupa realizaciji ovih kredita.
Da li fintech kompanije predstavljaju konkurenciju tradicionalnim bankama?
Činjenica je da u svetu, pa i na našem tržištu, banke postaju u sve većoj meri digitalne. To klijentima omogućuje da dobiju širu paletu usluga i cena. Međutim, i pored tih novih usluga najveći broj klijenta i dalje bira da ima svog bankarskog savetnika. Dosta naših klijenata koristi digitalne kanale, ali i pored toga, oni uvek zahtevaju da znaju ime osobe koja će biti tu da im pomogne da prevaziđu izazove sa kojima će se susresti u digitalnom svetu ili da bude na raspolaganju za neke kompleksnije finansijske poduhvate koji zahtevaju duže pripreme i po pravilu se ne obavljanju online. Na primer, ukoliko se pojavi problem sa karticom u inostranstvu ili potreba da dobiju savet za štednju, stambeni ili investicioni kredit.
Imamo podatke analiza fintech kompanija u Francuskoj koji pokazuju da one nikad nisu primarna banka klijenta. U inostranstvu klijent ima nekoliko banaka sa kojima sarađuje, jer su specijalizovane za različite projekte. Ako se klijent odluči za neku fintech kompaniju, on je obično bira za određenu vrstu usluga, ali ne kao primarnu banku.
Ipak, pojava fintech-a je izvršila pozitivan pritisak na komercijalne banke, kojima je digitalizacija, pored klasičnih proizvoda, jedan od najvažnijih strategijskih ciljeva. Crédit Agricole je univerzalna banka i pružamo sve vrste finansijskih usluga, a intenzivno radimo i na tome da što veći deo naših usluga učinimo dostupnim online. Pored otvaranja tekućeg računa, što je već izvesno vreme moguće uraditi od kuće putem interneta, plan je da sledeće godine uvedemo potpuno digitalno odobravanje keš kredita i dozvoljenog minusa. Klijentima je vreme sve dragocenije i važno im je da određene usluge mogu da završe online. S druge strane, to bankama i klijentima ostavlja više vremena za savetodavne usluge. S tim u vezi, bez obzira na značajan fokus na razvoj digitalnog bankarstva, mi smo ostali dosledni svom pricipu da smo „100% digital and 100% human“ banka. Odnos sa klijentima će ostati glavni fokus našeg poslovanja što potvđuje otvaranje novih poslovnica (dve u 2019. godini), kao i uvođenje novog koncepta filijala. Taj novi koncept omogućava klijentima da u okviru filijala imaju pristup digitalnim uslugama uz adekvatnu podršku naših savetnika što im pruža mogućnost za intenzivniju interakciju prilikom savetodavnih usluga.
Biljana Blanuša
