Skup u Segedinu okupio je 74 nezavisna poslovna konsultanta iz 22 zemlje Evrope i 6 gostiju iz Azije i Afrike. Tema skupa bili su „preduslovi za održivi privredni rast zemalja istočne i jugoistočne Evrope“ u okviru koje su i predstavnici Mreže za poslovnu podršku izložili svoja gledišta na stanje ekonomija zemalja nekadašnje Jugoslavije.
Nakon većeg broja temeljno iznetih analiza i diskusija zaključeno je da Srbija, zajedno sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Crnom Gorom i dalje ima brojne izazove u reformi poslovne klime i stvaranju boljih preduslova za razvoj slobodnog preduzetništva. Izvesni napredak, koji postoji je ohrabrujući, ali je u svim ovim zemljama razvoj privrede i dalje na staklenim nogama zato što on isključivo zavisi od političkih faktora i volje.
Dok su u prethodnim godinama Crna Gora i Makedonija ustalile svoj privredni rast na prosečnom nivou oko 4 odsto (Crna Gora), odnosno 3 odsto (Makedonija), Srbija, Bosna i Hercegovina i Albanija se još nalaze u zoni značajnog rizika, jer pokazatelji njihovih ekonomija u velikoj meri zavise od priliva direktnih stranih investicija, čvrste kontrole poslovanja javnog sektora i javnih preduzeća, povećanja kapitalnih investicija države u infrastrukturu i dubinske reforme brojnih nameta u poslovanju i ukidanja nepotrebnih birokratskih barijera.
Poseban problem u ovim zemljama predstavlja i to što se preko 40-50 odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda ostvaruje u javnom sektoru, javnim preduzećima i kompanijama u većinskom državnom vlasništvu, pa je i najmanje pomankanje političke kontrole nad njima dovoljno da uruši dobre rezultate, koje na drugoj strani ostvari privatni sektor. Ove zemlje moraju nastaviti sa smanjenjem svog državnog aparata i udela javnog sektora u ukupnim privrednim aktivnostim i izvršiti profesionalizaciju u upravljanju javnim službama i preduzećima.
Na skupu je, takođe, izneto da je u Srbiji značajan problem u razvoju činjenica da građani od svojih zarada, kada se od njih odbiju visoki porezi i doprinosi na zarade i kada plate PDV i ostale namete prilikom kupovine proizvoda u maloprodaji, imaju na raspolaganju svega 140-220 evra mesečno na raspolaganju da pokriju troškove života. To predstavlja razlog zašto mnoge velike inostrane kompanije ne žele da dođu i investiraju na srpskom tržištu, jer je ovo „siromaštvo“ građana zapravo prepreka da se njihovi proizvodi i usluge kupuju u dovoljnoj meri kako bi poslovanje tih kompanija bilo održivo. Ukoliko se kupovna moć ne bude podigla preti opasnost od daljeg iseljavanja stručne i obučene radne snage iz Srbije, a onda će to stvoriti i probleme u onim kompanijama, koje su već prisutne kao investitori i koje svoje proizvode iz Srbije izvoze na tržište EU i druga inotržišta. Vlasti u Srbiji moraju učiniti napor da se suoče sa ovim problemom i relaksiraju i poslodavce i zaposlene ovih visokih nameta i tako omoguće porast kupovne moći, smanjenje iseljavanja radno sposobnih ljudi i nove investicije.
Zajednički zaključak skupa i poruka zemljama u razvoju u jugoistočnoj Evropi je da male i siromašne zemlje moraju da imaju daleko manji, maksimalno efikasan i delotvoran javni sektor, koji će voditi profesionalci i da s druge strane, to treba da rastereti budžete država i da onda stvori prostor da se poreski i parafiskalni nameti smanje privatnom sektoru, koji bi lakše akumulirao novac, povećao prihode od izvoza proizvoda i usluga i zarade zaposlenih i tako doprineo da brže poraste kupovna moć i životni standard u ovim zemljama. Zato je potrebno da vlade budu hrabre i da se ne bave populizmom i jeftinim obećanjima, već da kreiraju dugoročne reforme i dosledno ih sprovedu.
Tim Mreže za poslovnu podršku
