Radna grupa razmotriće mogućnost da poslodavci mogu da prijave po pojednostavljenoj elektronskoj proceduri, sezonske i povremeno angažovane radnike u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu, poslovima u kući i kreativnim industrijama, gde postoji značajan obim rada na crno.
- Brojke pokazuju koliko je uspešna bila reforma koju smo sproveli. U prvoj godini primene elektronskog sistema prijave radnika na sezonskim poslovima u poljoprivredi, broj registrovanih sezonaca povećan je sa 3.500 na nešto više od 26.600. Tokom 820.000 dana angažovanja za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara, a novi sistem koristilo je 311 poslodavaca. Vođena dobrim rezultatima koji su proistekli iz primene ovog Zakona, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prepoznali su potrebu da se proširi obuhvat reforme sezonskog zapošljavanja i na sektor građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i pomoć u kući – rekla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darija Kisić Tepavčević.
Britanska ambasada, putem Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, podržaće proširenje sistema kroz projekat „Promocija ekonomskog razvoja i dobrog upravljanja kroz uvođenje pojednostavljenog modela zapošljavanja neformalnih radnika“, koji će sprovesti NALED.
- U poslednjih pet godina s NALED-om smo radili na smanjenju birokratije i razvoju eUprave, kroz projekte kao što su ukidanje pečata i elektronski upis imovine u katastar. Sada želimo da podržimo zapošljavanje, kroz dalji razvoj digitalne platforme za prijavu radnika i podizanje svesti o prednostima legalnog radnog angažovanja. Pomoći ćemo u kreiranju inkluzivne sredine sa boljim uslovima za ranjive grupe, transparentnijim upravljanjem i većom fiskalnom održivošću - izjavila je Rebeka Fabrici, otpravnica poslova u Britanskoj ambasadi.
Direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović istakla je da je neformalno zapošljavanje jedan od ključnih generatora sive ekonomije.
- Fizički radnici na gradilištima, pomoćni konobari, bejbisiterke, statisti ili asistenti na snimanju filma najčešće su traženi na manji broj dana tj. po potrebi. Prijava na ugovor s nepunim radnim vremenom bi na mesečnu zaradu od 30.000 dinara značila poresku obavezu skoro 20.000 dinara zbog čega i poslodavac i radnik pre biraju isplatu bruto iznosa „na ruke“, bez plaćanja doprinosa i poreza. Kao i kod poljoprivrede cilj nam je da zaštitimo radnike, da im bude plaćeno penziono i deo zdravstvenog, da olakšamo poslodavcima, da omogućimo prijavu putem portala ili mobilne aplikacije, za konkretne dane, uz plaćanje stimulativnog fiksnog iznosa za poreze i doprinose, i da država bude u dobitku – rekla je Bojović.
Prema podacima Zavoda za statistiku, procenat neformalno zaposlenih u ukupnom broju radnika iznosi 18,2% i najčešće su to osobe angažovane na kraći rok. Trećina radnika na crno radi do tri meseca i još petina do šest meseci. Procena NALED-ove analize o mogućnosti proširenja sistema na druge sektore ukazuje da je u građevinarstvu trećina zaposlena na crno (od ukupno 140.000), u turizmu i ugostiteljstvu oko petine radnika (od oko 102.000), a na poslovima u kući svaki drugi. Zbog toga se očekuje da bi izmene zakona u legalne tokove uvele još nekoliko desetina hiljada građana.
