Panelom je moderirao Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova u Srbiji i Crnoj Gori, a učestvovali su Sanjin Arifagić, šef USAID projekta Diaspora Invest, Branko Azeski, predsednik Privredne komore Makedonijem Mihailo Vesović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i Nina Drakić, predsednica Privredne komore Crne Gore.
Mihailo Vesović je istakao da među privrednicima postoje razlozi za zabrinutost zbog situacije u Ukrajini i da je zato potrebno pojačati regionalnu saradnju.
“Potrebno je podići poslovne aktivnosti da bi se ublažile posledice krize, jer ona svakog dana postaje sve dublja. Sve smo dalje od scenarija da će ovo ostati lokalnog karaktera. Sve što će uticati na globlanu ekonomiju uticaće i na nas, jer su naše ekonomije objektivno slabe i bile su u problemu i pre krize”, kaže Vesović.
Predsednik Privredne komore Severne Makedonije Branko Azeski je naglasio da će svi u regionu biti pogođeni posledicama ukrajinske krize. Azeski je rekao da ima čak 71 inicijativa za rešavanje problema u regionu ZB, ali da sve one dolaze sa strane i da će Otvoreni Balkan uspeti samo ako tu inicijativu prihvatimo kao našu. Ta inicijativa dolazi od privrednika i zato će uspeti.
Predsednica Privredne komore Srbije Crne Gore Nina i Drakić je rekla da će se sukob u Ukrajini odraziti na sve ekonomije u regionu. Takođe je naglasila da će inflacija zahvatiti ceo ZB zbog rasta cena osnovnih životnih namirnica, kao i da će se situacija u Ukrajini odraziti na snabedevanje žitaricama zato što su Rusija i Ukrajina veliki izvoznici žitarica u svetu.
"Verujem da je regionalna saradnja važan način za izlazak iz krize. Srbija je jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera Crne Gore i važno je da Crna Gora iskoristi i poziciju Srbije za trgovinu”.
Bitka za talente – ko je pobednik
U Srbiji i dalje ne postoji rešenje za činjenice da na tržištu vlada rat za talentima, a istovremeno je i veliko rasipanje talenata i nemogućnosti da se pronađu i zadrže u zemlji i kompanijama – jedan je od zaključaka panela na temu Bitka za talente – ko je pobednik.
Potrebno je da ekonomisti razrade nove poslovne modele, kako bi se napravio konačni skok i pretvorio u novu vrednost za kompanije i privredu.
Srbija je veoma loše rangirana u zadržavanju i privlačenju talenata i zauzima otprilike 120. mesto na listi zemalja u pogledu atraktivnosti i mogućnosti za izbegavanje talent paradoksa.
Predstavnici uspešnih firmi u IT oblasti i novih tehnologija rekli su da su im potrebni obrazovani i telentovani mladi ljudi, da njihovom odabiru poklanjaju veliku pažnju, kao i da imaju problem da ih nađu i zadrže.
Profesorka Univerziteta u Stokholmu Jelena Zdravković objasnila je da u Švedskoj postoje dobri uslovi za rad i podizanje porodice, što je važno za mlade ljude, kao i da kompanije redovno testiraju talentovane studente koji su pri kraju studija.
Rukovodilac poslovnog razvoja "EM Analytic Solutions" Jelisaveta Lazarević istakla je da je veoma važna akumulacija ljudskog kapitala i prenošenje i prenošenje znanja na mlađe generacije, jer jedino tako zemlja može da se razvija.
Prema rečima generalnog direktora firme "Quantox Tećnology" Filipa Kraičića u Srbiji nisu tako loši uslovi kao što se obično misli i da treba reklamirati Srbiju kao dobro mesto rad talentovanih mladih ljudi.
Generalni direktor i suosnivac firme "MeliBio" Darko Mandić kaže da čovek koji je izgoreo od posla ne treba nikome, ni svojoj firmi niti porodici, kao i da je važno svako stalno unapređuje svoje znanje.
Firma Melibio počela je da se bavi proizvodnjom meda bez pčela.
"Probao sam u San Francisku parče mesa uzgojeno u laboratoriji. Reč je o novoj industriji i veštački mogu da se dobiju mleko, meso, jaja i med. Mi smo prvi u svetu počeli da se bavimo proizvodnjom meda bez pčela".
Pandemija: da li smo spremni za nove izazove?
Na panelu posvećenom temama iz oblasti osiguranja učesvovali su Dragan Marković, predsednik IO Triglav osiguranje, Bojan Mijailović, predsednik IO Sava osiguranje, Siniša Pratljačić, predsednik IO Globos osiguranje i Ivana Soković, predsednica IO Dunav osiguranje.
Dejan Jevtić, predsednik IO AMS osiguranja istakao je da je sektor osiguranja uspešno prebrodio najrkitičnije momente krize uzrokovane pandemijom kao i da ga čeka nastavak rasta premije.
Na pitanje da li se može osigurati pandemija, predsenica Izvršnog odbora Dunav osiguranja Ivana Soković rekla je da bi odgovor bio sigurno negativan da smo na tu temu razgovarali pre jedne decenije.
„Da smo pre 10 godina govorili o tome da li pandemija može da se osigura, sigurno bismo rekli da ne može. Međutim kako se sve menja, menja se i teorija i praksa osiguranja. Ono što nekada nije moglo da se osigura - da jedan štetan događaj pogađa veliki broj jedinica rizika u istom trenutku, danas je već drugačije“, istakla je Soković.
Ona je podsetila da u nekim tradicionalnim proizvodima osiguranja nije postojala mogućnost osiguranja ratova, vulkana, zemljotresa, poplava, pa i pandemije.
Jedan od zaključaka panela jeste da osiguranje treba da se digitalizuje, kao i da ga treba učiniti dostupnijim za sve.
