Naime, edukatori se pozivaju na čuvenog naučnika Mehrabijana, koji je ozbiljnim naučnim istraživanjima došao do sledećeg rezultata: kada posmatramo neku osobu, 55% našeg utiska otpada na njen govor tela, 38% na način koji ona prezentuje (ton, tempo, naglašavanje i sl), a samo 7% na sadržaj.
Međutim, prevideli su jedan veoma važan aspekt ovog istraživanja. Mehrabijan je u fokus svog ispitivanja stavio razmenu EMOCIJA. U emotivnim situacijama, mi zaista jesmo skloni da mnogo više posmatramo nego što slušamo. Čak i kad slušamo, više pažnje obraćamo na način izgovaranja, te se u raspravamo među partnerima često može čuti: „Nije šta si mi rekao, nego kako si mi to rekao“.
Zamislite kad bismo u javnom izlaganju neke teme toliko zanemarili značaj sadržaja. Šta bi se desilo kad bismo više od 90% pripreme posvetili govoru tela i dikciji?!
Uverljiv, izražajan, energičan javni nastup dolazi samo ako je u osnovi dobro osmišljen sadržaj. Publika će nam poverovati tek ako smo zaista stručni u oblasti o kojoj prezentujemo. KAKO ima svoj efekat samo i isključivo ako je ono ŠTA stabilno, jasno i definisano.
Da li to znači da govor tela u toku javnog nastupa treba zapostaviti? Nikako. Već dugi niz godina veliki broj stručnjaka temeljno se bavi ispitivanjem govora tela (opšteprihvaćeni naziv za nešto što se definiše kao telesna neverbalna komunikacija). Svi oni, uključujući Čarlsa Darvina, Dezmonda Morisa, Pola Ekmana i mnoge druge složni su oko sledećih stvari:
· Govor tela treba da bude usklađen sa onim što izgovaramo;
· Dok primenjujemo savete koji se tiču neverbalne komunikacije važno je da pratimo svoj senzibilitet. U suprotnom, delovaćemo robotizovano i izveštačeno;
· Prilikom izlaganja treba voditi računa o stavu, gestikulaciji, mimici.
Tokom kursa javnog nastupa svaki polaznik uradi nekoliko vežbi i simulacija koje se snimaju, kako bi primenjivao stečena znanja i veštine. Kada se na jednom od časova emituju ti snimci, većina polaznika se iznenadi kako zapravo izgleda. Mnogo toga tokom javnog nastupa radimo nesvesno. Tek ako stvari stavimo pod kontrolu, možemo očekivati potpuni efekat izgovorenih reči.
Primer iz prakse:Nemačka kancelarka Angela Merkel tokom javnih pojavljivanja gotovo uvek ruke drži u takozvanom „zvonik“ položaju (spojeni prsti koji oblikuju priramidu usmereni ka dole). Slobodno se može reći da je preterala sa tim gestom. Upravo iz tog razloga, postala je predmet sprdnje u medijima. Ostala je čuvena fotografija na kojoj vidimo Angelu Merkel u 18 različitih kombinacija, ali sa istim položajem ruku uz natpis: „Super lepak – oprezno ga koristite“.
Slobodan Roksandić, Institut MAIN POINT
