Podaci koje je predstavio Finbold pokazuju da su Kina i Indija imale udeo od 60,53% na svetskom tržištu zlatnog nakita po tonama zlata prodatih u 2021. Konkretno, sa 675 tona zlata prodatih za nakit, Kina je vodila sa tržišnim udelom od 31,77%, dok su indijski potrošači kupili 611 tona, što predstavlja 28,76%.
Jugoistočna Azija, koja obuhvata Indoneziju, Tajland, Vijetnam, Singapur i Maleziju, kumulativno je kupila 64 tone.
Ostali vodeći potrošači zlata za nakit su Sjedinjene Države (149 tona), Evropa (68 tona), Turska i UAE zajedno (68 tona), dok ostatak sveta ima treći najveći udeo od 489 tona ili 23,02%.
Na drugom mestu, analiza potražnje za zlatom po sektorima u trećem kvartalu 2022. pokazuje da je nakit na vrhu sa 67,17 miliona unci, a zatim slede investicije od 30,56 miliona unci, dok je potražnja za polugama na trećem mestu sa 30,52 miliona unci. Industrija je na četvrtom mestu sa 11,7 miliona, dok je elektronika na petoj poziciji sa 9,61 miliona unci.
Drugi sektori koji koriste zlato uključuju centralne banke (9,19 miliona unci), kovanice (7,07 miliona unci), stomatologiju (0,38 miliona unci) i druge (1,64 miliona unci)
Izveštaj analizira i moguće izglede za zlato u budućnosti u svetlu globalnih ekonomskih neizvesnosti.
„Postoji mogućnost da zlato izgubi vrednost u budućnosti, s obzirom na određene pokazatelje da plemeniti metal gubi popularnost, posebno među mladim ljudima koji su pokazali sklonost ka digitalnoj verziji plemenitog metala. Međutim, zbog inflacije, maloprodajni investitori će verovatno nastaviti da ga akumuliraju radi očuvanja vrednosti. U isto vreme, povećanja kamatnih stopa će verovatno dati značaj drugim proizvodima kao što su fondovi kojima se trguje na berzi zlata (ETF)”.
