Nakon Trampovog upozorenja upućenog Severnoj Koreji u kom kaže da će se ta azijska zemlja sresti sa "vatrom i besom" ako nastavi da preti Sjedinjenim državama, u konflikt su se umešale i Ujedinjene, poptpisivanjem sporazuma o usvajanju najstrožih sankcija Kimovom režimu. Međutim, to nije uticalo na stav Severna Koreje, koja i dalje smatra da je nuklearni program nužan kako bi sprečila dalja invazija SAD-a. Pored toga, vojska Kim Džong Un-a je (uspešno) izvršila testiranje hidrogenske bombe, koju je moguće postaviti na interkontinentalnu balističku raketu. Šta je to što Tramp i SAD mogu da urade da odgovore Severnoj Koreji i da li uopšte postoji jednostavno rešenje?
SAD bi mogla da pokuša sa tzv ’hirurškim udarom’...
...ali, ta opcija verovatno ne bi dala željene rezultate. Naime, severnokorejska raketa i svi vojni nuklearni objekti ove zemlje su raspršeni i skriveni u planinskom terenu u unutrašnjosti. Promašaj prilikom pokušaja da se pogode sve mete, bi ostavio oko 10 miliona preživelih u Seulu, 38 miliona u okolini Tokija i na desetine hiljada vojnika SAD-a na severoistoku Azije, koji bi bili izloženi raketnim napadima - bilo sa konvencionalnim ili nuklearnim bojnim glavama. Da stvar bude još gora, čak i kada bi SAD uspele da obrišu sve mete, Seoul bi i u tom slučaju ostao izložen kopnenim napadima artiljerije Severne Koreje.
Zašto bi Kim izabrao nuklearnu opciju?
"Čak i kada bi SAD uputila ograničeni, slabiji udar", postoji rizik da bi Severna Koreja to mogla da shvati kao puki početak mnogo većeg udara koji se sprema, zbog čega bi mogli da odluče da koriste svoje nuklearno oružje", smatra Džefri Levis, direktor istočnoazijskog programa neproliferacije na Middleburi institutu za međunarodne studije. Reešenje za taj problem bilo bi da SAD nekako signalizira Severnoj Korejii Kini, glavnom savezniku i trgovinskom partneru Pjongjanga, da će hirurški vojni udar biti ograničene snage i da treba izbegavati potezanje nuklearnog oružja.
Da li je promena režima, uopšte, opcija?
Novo vođstvo ne bi nužno dovelo do novog načina razmišljanja među rukovodstvom Severne Koreje. Naime, i za Kim Džong Una se u jednom trenutku verovalo da bi mogao da reformiše tradicionalno uređenje, dolaskom na vlast, s obzirom da je, tokom studija u Švajcarskoj bio izložen zapadnim vrednostima. Međutim, to se ubrzo pokazalo kao nemoguće. Problem je u tome što bi, u slučaju da Kim bude skinut sa vlasti, trebalo ukloniti celokupnu vladajuću kliku koja ga prati, a to bi bila predugačka lista. Pored toga, Kina bi, strahujući od moguće izbegličke krize i prisustva američkih trupa na svojoj teritoriji, najverovatnije nastojala da podrži čak i hipotetički novi režim..
Da li to znači da je sveobuhvatni rat najbolja opcija za SAD?
Da bi se u najkraćem roku uklonila celokupna artiljerija Severne Koreje, kao i njeni raketni i nuklearni programi, neophodna je potpuna invazija. Međutim, bilo koji znak, koji bi izazvaos sumnju na mogućnost da SAD napadne Pjongjang, kao što je izgradnja novog vatrenog oružja, mobilizacija južnokorejskih i japanskih vojnih snaga ili evakuacija američkih građana u regionu, mogao bi podstaći Severnu Koreju da preduzme prvi korak i zada preventivni udarac.
Kako bi izgledala odmazda Severne Koreje?
Najneposrednija reakcija bi verovatno bila masovna artiljerijska vatra u Seulu i okolini. Severnokorejske artiljerijske instalacije duž granice mogu se aktivirati brže od vazdušnih ili pomorskih dobara i većih balističkih raketa koje mogu ciljati južnokorejske, japanske ili američke baze u regionu sa nuklearnim, hemijskim i biološkim oružjem. Japan je već počeo da pruži savete građanima o tome šta da rade u slučaju da se projektil približava. Iako nije baš najjasnije da li Severna Koreja može uspešno da targetira i ugrozi američke gradove poput Denvera i Čikaga uz pomoć nuklearnog ICBM-a, jednako je nepoznato da li američki sistem odbrane može da ga onesposobi, što dodaje novi stepen anksioznosti na moguće ishode.
Kakve bi bile ekonomske posledice u slučaju da izbije rat?
Južna Koreja ima udeo od oko 1,9 odsto u svetskoj privredi i dom je kompanijama kao što su „Samsung Electronics“ i „Hiundai Motor Co.“ Ozbiljno smanjenje poslovne aktivnosti zbog rata na poluostrvu izazvalo bi široko rasprostranjene ekonomske trzaje kako u regionu pa tako i na globalnom nivou - i to bez upotrebe nuklearnog oružja Severne kore protiv svog južnog suseda. Globalna finansijska tržišta takođe bi mogla da dožive kratkoročni šok, zbog čega bi se prebacili na sigurnije varijante kao što su zlato, američki dolar i švajcarski franak.
"Humanitarna kriza i ekonomska rekonstrukcija Korejskog poluostrva nakon takvog jednog nuklearnog sukoba zahtevala bi međunarodnu saradnju velikih razmera, koju bi morale da predvode Kina, SAD i EU, a obnova ekonomije bi sigurno potrajala više od deset godina“, smatras Rajiv Bisvas, glavni azijsko-pacifički ekonomista za „IHS Markit“.
I na kraju: koje opcije ostaju na stolu?
Mnogi analitičari smatraju da je vreme za početak razgovora, kako se situacija ne bi pogoršala. „Zaustavljanje Severne Koreje od dobijanja termonuklearnog oružja ili naprednijih raketa od čvrstog goriva - jeste cilj koji treba vrednovati“, smatra Levis. Pitanje o tome šta se može ponuditi Severnokorejcima "je razgovor koji bi trebalo da se odvija kako sa javnošću, tako i sa Kongresom i sa Severnokorejcima, umjesto da vadoimo ove razgovore o imaginarnim potencijalnim ratnim scenarijama", rekao je Džon Deluri, asistent na odseku za međunarodne studije Yonsei univerziteta ua Južnoj Koreji i dodao: "Realna je jedino diplomatska opcija, koja bi usporila celu ovu situaciju, a koja će zahtevati mnogo dijaloga“.
Izvor: Ekonomski/Bloomberg
