Demohrišćanska stranka Angele Merkel i njena sestrinska bavarska partija čine savez poznat kao CDU/CSU. Ova koalicija je ostvarila najgori rezultat od 1940. godine, osvojivši oko 33 odsto glasova.
Istovremeno, socijaldemokrate, koje su bile partner koaliciji CDU/CSU u poslednjoj koalicionoj vladi, su pretrpele najgori izbor nakon Drugog svetskog rata, sa osvojenih 21 posto glasova, što znači da su dve glavne centrističke partije izgubile oko 15 procentnih poena.
"Nemački izbori su doneli gotovo neočekivani rezultat. Sa ovakvim ishodom, moguće su samo dve koalicije: nastavak saradnje velikih koalicija (CDU i SPD) i koalicija CDU, FDP i Zelenih. Međutim, kreiranje bilo koje od ove dve koalicije neće biti lako ", rekao je Carsten Brzeski, glavni ekonomista za Nemačku u ING-u.
Liberalna Slobodna demokratska stranka je obezbedila10 odsto glasova, dok su Zeleni dobili svega 9 procenata, a Alternativa za Nemačku oko 13 posto glasova, čime je prvi put u poslednjih 50 godina jedna desničarska partija osvojila mesta u Bundestagu.
Zbog ovako fragmentiranog rezultata, Nemačka bi mogla da se suoči sa višemesečnim pregovorima o koaliciji. Koga god Angela Merkel da izabere za partnera, mogao bi da utvrdi politički smer Nemačke u naredne četiri godine, uključujući i pitanja poput EU i imigracije.
"Svaka nova nemačka vlada će biti pro-EU, ali postoje ogromne razlike u tome kako će različite političke opcije želeti da preoblikuju arhitekturu evrozone", dodao je Brzeski.
Moguće koalicije
Posle nedeljnih izbora, postoje samo tri stranke koje imaju ozbiljnu šansu da budu koalicioni partner u vladi Angele Merkel: Socijaldemokratska partija ili SPD, liberalna Slobodna demokratska partija ili FDP i Zeleni. Njihovi stavovi po pitanju eurozone se razlikuju:
SPD, na čelu sa bivšim predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Schulzom, podržava dalju integraciju evrozone. Posle četiri godine partnerstva u velikoj koaliciji sa CDU, socijaldemokrate su jasno stavile do znanja da više ne žele Merkelove. Nakon što su, na nedeljnim izborima zabeležili oštar pad, iz partije su saopštili da da će se vratiti u opoziciju i pokušati da izgrade biračku bazu. Međutim, CDU je pozvao SPD da ne zauzima oštar stav, rekavši im da zadrže otvorena vrata za još jednu veliku koaliciju.
Kada je reč o Zelenima, oni su se u Evropi pozvali na Evropski monetarni fond, kako bi pomogli zemljama članicama i prihvatili predloge reformi za budžet evrozone.
FDP, sa druge strane, ima suprotan stav o reformama. Stranka želi da pojača fiskalna pravila i zagovara države članice da preuzmu veću ekonomsku odgovornost.
Ako Merkel ne uspe da se udruži sa SPD-om za još jednu veliku koaliciju, ona bi mogla da završi u manjinskoj vladi sa FDP-om ili Zelenima.
"U svakom slučaju, slab rezultat mogao bi Angeli Merkel da napravi haos mnogo brže nego što što procenjuju međunarodni posmatrači i finansijska tržišta. Kombinacija slabog rezultata, zajedno sa teškom koalicijom i mogućim tenzijama, neće olakšati politički život Angele Merkel", dodao je Brzeski.
Izvor: MarketWatch
