Zbog toga nije realno da Srbija sebi zadaje jednake ciljeve kao što ih ima najveća ekonomska sila Evrope. Međutim, smatramo da je nekoliko stotina biogasnih elektrana dostižan cilj u Srbiji, i tek nakon dostizanja tog cilja, imalo bi smisla da razgovaramo o implementaciji aukcijskog modela za koji se zalaže Energetska zajednica, izjavio je u intervjuu za naš portal Danko Vuković, predsednik UO Udruženja „Biogas“.
Udruženje “Biogas” okuplja 26 preduzeća, koja u svom posedu imaju elektrane na biogas od čega je aktivno više od 9,6 MW. Inicijative Udruženja su bile važne prilikom donošenja zakonske regulative, koja uređuje rad biogasnih elektrana, kao i izmene sistema podsticajnih mera. Da li su pomenute mere dovoljne za razvoj tog sektora?
Udruženje „Biogas“ se od samog osnivanja zalaže za poboljšanje poslovne klime za investitore, koji žele da ulažu u biogasne elektrane, a sama otkupna cena električne energije, takozvana feed-in tarifa je izuzetno bitna, ali ne i jedini podsticajni faktor, koji utiče na razvoj biogasnog sektora. Najnovija uredba iz 2016. godine, kojom je podsticajna tarifa uvećana na 17,22 evrocenta po kWh za biogasno postrojenje snage 1 MW jeste finansijski atraktivna za investitore, što se i vidi po količini novih projekata koji su započeti u periodu od donošenja nove uredbe do danas. Međutim, mi kao Udruženje nastavljamo intenzivnu saradnju sa resornim ministarstvom i nadležnim institucijama kako bi radili na prevazilaženju postojećih prepreka i privlačenju dodatnih investicija u biogasni sektor.
Prema procenama Ministarstva energetike i rudarstva, Srbija će do 2020. godine dostići proizvodnju električne energije od 30 megavata iz biogasa. Koliko je to realno i šta je potrebno učiniti da se to ostvari?
U Srbiji trenutno funkcioniše 10 biogasnih elektrana sa ukupnim instalisanim kapacitetom od 12,3 MW. U toku je izgradnja još tri biogasne elektrane ukupnog kapaciteta 2,1 MW što znači da ćemo do polovine 2018. godine imati 14,4 MW instalisane snage u biogasnim postrojenjima. Smatram da, uz aktivnu saradnju sa resornim ministarstvom s jedne, i investitorima s druge strane, Republika Srbija može ostvariti zadati cilj od 30 MW iz biogasa do 2020. godine.
Trenutno je najviša cena za proizvodnju električne energije iz biogasa, ali je istovremeno tehnologija te proizvodnje i najkompleksnija, što opravdava taj visoki iznos. Da li je proizvodnja električne energije iz biogasa isplativ biznis?
Kao što ste i sami rekli proizvodnja električne energije iz biogasa je tehnički najkompleksnija, pri čemu je, takođe, i cena instalisanog megavata najviša od svih ostalih obnovljivih izvora energije. Ono što treba naglasiti je da jedna biogas elektrana ima daleko širi socio-ekonomski uticaj nego što je to slučaj sa drugim OIE. Za funkcionisanje biogasne elektrane su nephodne velike količine sirovina, koje se obezbeđuju kroz angažovanje poljoprivredne proizvodnje; u biogasnim elektranama se zbrinjava velika količina raznog otpada i rešavaju ekološki problemi; biogas elektrane zapošljavaju daleko najviše radnika po MW u odnosu na druge OIE; digestat, koji je izlazna sirovina biogasnog postrojenja, smanjuje potrebu za veštačkim đubrivom i obogaćuje zemljište organskom materijom koja je na izuzetno niskom nivou u Vojvodini.
Ono što je bitno za elektroenergetski sektor je da biogasna elektrana daje 7 puta više električne energije od ekvivaletne solarne elektrane, odnosno, 3 puta više energije od ekvivalentne vetro ili mini hidro elektrane. Takođe, za razliku od većine drugih OIE biogas elektrana daje stabilnu količinu energije bez sezonskih i dnevnih fluktuacija, kao što je to slučaj sa ostalim OIE.
Uzimajući u obzir sve ove činjenice smatramo da je biogas sektor izuzetno važan kako za socio-ekonomski i ekološki aspekt razvoja jedne države, tako i za stabilnost njenog elektroenergetskog sistema.
Prošle godine u Srbiji je izgrađeno šest novih postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na biogas. To je omogućeno, između ostalog, i zahvaljujući subvencijama iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine UN, koji je svakom postrojenju dodelio nešto manje od 300.000 dolara. Koliko su strani investitori zainteresovani da ulažu u taj sektor u Srbiji?
UNDP je jedan od naših najznačajnijih partnera i institucija, koja je značajnim sredstvima podržala razvoj biogasnog sektora u Srbiji, što pokazuju i rezultati tog granta, nakon koga je u Srbiji otvoreno šest novih biogasnih elektrana ukupne snage 6,3 MW, što je faktički i više nego dupliralo postojeće kapacitete.
Strani investitori su veoma zainteresovani za ulaganja u Srbiji, međutim glavne prepreke sa kojima se susreću su uglavnom administrativne prirode – neprilagođeni propisi, duge procedure za dobijanje građevinskih dozvola, problemi sa zemljištem i katastrom itd.
Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora je prioritet u svetu. Zašto se u Srbiji taj sektor sporo razvija?
Važno je napomenuti da je razvoj biogasnog sektora u Srbiji bio faktički zaustavljen u periodu od 2012. do 2016. godine zbog izuzetno nepovoljnih podsticajnih tarifa za tu vrstu energije. S druge strane, procedure za finansiranje biogasnih postrojenja su veoma komplikovane, što u kombinaciji sa nepovoljnim finansijskim uslovima, predstavlja razlog zbog čega domaći investitori nisu u prilici da razvijaju veći broj projekta.
Nedavno ste se usprotivili zahtevu Energetske zajednice da se ukine status povlašćenog proizvođača električne energije i uvede postupak javnog nadmetanja za sve proizvođače energije iz obnovljivih izvora u Srbiji. Kada će Srbija biti spremna da primeni te standarde?
Stavovi, koje smo imali prilike da vidimo u pismu Energetske zajednice, u načelu su validni za razvijena tržišta OIE, poput Nemačke, Holandije i dr. Srbija je na žalost na veoma niskom nivou razvoja OIE i naš stav je da bi uvođenje ovih mera dodatno otežalo razvoj sektora OIE. Poređenja radi, u Nemačkoj trenutno funkcioniše preko 10.000 biogasnih postrojenja. Kada bi Srbija bila na ekvivalentnom stepenu razvoja u odnosu na površinu/broj stanovnika, u našoj zemlji bi trebalo da postoji između 1.000 i 2.000 biogasnih postrojenja. U ovom trenutku ih ima svega 10, što je 0,05 odsto – 0,1 odsto od broja postrojenja kako bi se Srbija svrstala na isti stepenik razvoja kao što je Nemačka. Svakako da nije realno da Srbija sebi zadaje jednake ciljeve kao što ih ima najveća ekonomska sila Evrope. Međutim, smatramo da je nekoliko stotina biogasnih elektrana dostižan cilj u Srbiji, i tek nakon dostizanja tog cilja, imalo bi smisla da razgovaramo o implementaciji aukcijskog modela za koji se zalaže Energetska zajednica.
Sarađujete sa mnogim međunarodnim organizacijama. Da li su u planu neki zajednički projekti?
Udruženje „Biogas“ podržava razvoj biogas sektora u Srbiji i raspoloženi smo za saradnju sa svim međunarodnim organizacijama, koje mogu tom razvoju da doprinesu. Jedan od projekata, koji se realizuje par godina unazad, u saradnji sa GIZ DKTI i IBBK, je radionica o projektovanju i radu postrojenja na biogas, koja je ove godine održana u Srbiji, i koju, takođe, planiramo i sledeće godine. Udruženje „Biogas“ i Internatonal Finance Corporation (IFC) su pre par godina imali uspešnu saradnju pri izradi studije o podsticajnim tarifama za elektrane na biogas i nadamo se da ćemo tu saradnju uspešno nastaviti na budućim projektima o kojima razgovaramo. UNDP je institucija, koja podržava razvoj biogasnog sektora u Srbiji, sa kojim, takođe, planiramo saradnju u bliskoj budućnosti. Udruženje „Biogas“ je član vodeće evropske biogasne asocijacije u oblasti biogasa (EBA), kao i Nemačke biogasne asocijacije „Fachverband Biogas e.V.“, koji nas redovno informišu o promenama u biogasnom sektoru u Evropi i gde učestvujemo na redovnoj godišnjoj skupštini EBA.
Biljana Blanuša
