Kad hleb košta 117 evra

U Srbiji se hlebno žito u najvećoj fabrici pod otvorenim nebom seje na oko 580.000 hektara. To donosi prosečan rod od oko 2,5 miliona tona zrna godišnje. Za ishranu stanovništva i zalihe potrebno je oko 1,6 miliona tona pšenice, tako da za izvoz ostaje oko milion tona. Godišnje se proizvede oko 860.000 tona brašna, a analize pokazuju da je za hleb potrebno 377.000 tona brašna, za pecivo 51.000 tona, za testenine se potroši 42.000 tona brašna, dok je za rad konditorske industrije godišnje potrebno 54.000 tona brašna. Preostali deo od oko 200.000 tona ide u izvoz.
Pad potrošnje
Za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome približili evropskim standardima. Prema podacima ,,Žitounije”, pre desetak godina potrošnja po stanovniku godišnje je iznosila 101,5 kilograma hleba, a danas samo 83,71 kilogram. Ta potrošnja je manja za 290 grama od onoga što godišnje pojede jedan Nemac, pa glas, koji prati Srbe, da jedu najviše hleba u Evropi, odlazi u istoriju. Ako se pogleda po regionima, Beograđani su već postali veći Evropljani i od Nemaca i od Danaca, a sa Austrijancima su u istoj ravni. Naime, stanovnici srpskog glavnog grada godišnje na trpezi imaju 70 kilograma ove namirnice, koliko i Austrijanci, Nemci (84) i Danci (72). Beograđani smanjenu potrošnju hleba nadoknađuju pecivom, kojeg pojedu 10 kilograma više na godišnjem nivou, dok je konzumacija ovog značajno skupljeg proizvoda od žitarica u nerazvijenim područjima upola manja. U tim krajevima je, međutim, hleb i dalje dominantna namirnica, pa se tako u južnoj i istočnoj Srbiji godišnje pojede 92 kilograma po stanovniku.