Za svaki posao, pored ljudskog faktora, neophodna su i finansijska sredstva. Više od polovine preduzetnika u Republici Srbiji koristi sopstvena sredstva kao najznačajniji izvor finansiranja,a zatim dolaze bankarska sredstva koja su za pojedina preduzeća jedini spoljni izvor finasiranja. U poslednjih nekoliko godina sve su zastupljenija i sredstva Fondova i institucija preko kojih se mogu povući i bespovratna sredstva koja predstavljaju državnu pomoć namenjenu razvoju preduzetništva.
U radu „Izvori finasiranja MMSPP - državna pomoć « akcenat je stavljen na aktuelnu državnu pomoć Republike Srbije, koja je namenjena preduzetnicima za nove Start-up, kao i razvoj već osnovanih i na tržištu potvrđenih MMSPP u 2019.godini. Navedena sredstva državne pomoći se plasiraju preko nadležnih Fondova i institucija (Fond za razvoj RS, RAS, NSZ i dr). Ključne reči: preduzetnici, državna pomoć, subvencije, bespovratna sredstva, kredit, fondovi, kredit, sredstvo obezbeđenja, hipoteka.
1. Institucionalna i finansijska podrška MMSPP
U cilju ubrzanog razvoja preduzetništva Vlada Republike Srbije je donela Strategiju za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine. Strategijom su utvrđeni okvir, ciljevi, prioriteti, kao i mere za unapređenje i razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Imajući u vidu da politika razvoja preduzetništva i konkurentnosti ima elemente horizontalne politike, pojedine oblasti ove Strategije već su u manjoj ili većoj meri obuhvaćene drugim strateškim dokumentima, kao što je slučaj u oblasti zapošljavanja, razvoja ljudskih resursa i poslovne infrastrukture i izvora finasiranja. Osnove za razvoj preduzetništva zasnovane na dokumentima EU - Strategiji Evropa 2020 i Aktu o malim preduzećima.
Strategija za podršku MMSPP se ostvaruje kroz šest stubova i to: 1) Unapređenje poslovnog okruženja; 2) Unapređenje pristupa izvorima finansiranja; 3) Kontinuirani razvoj ljudskih resursa; 4) Jačanje održivosti i konkurentosti MSPP; 5) Unapređenje pristupa novim tržištima i 6) Razvoj i promocija preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva žena, mladih i socijalnog preduzetništva.
Ko što se može videti drugi u nizu stubova Strategije za razvoj MMSPP je unapređenje pristupa izvorima finasiranja. Jedan od izvora finasijskih sredstava su finansijska sredstva, koju daje Republika Srbije, AP Vojvodina i lokalna samouprava u vidu državne pomoći. Bespovratna sredstva izazivaju sve veću pažnju preduzetnika, jer svaki novac koji je bespovratan ukoliko se dobro uloži (što podrazumeva sagledavanje svih aspekata poslovanja u narednom periodu, a pre svega izradu kvalitetnog biznis plana) daje prednost i zamajac u razvoju datog privrednog subjekta u odnosu na druge privredne subjekte.
1.1. Pojam državne pomoći namenjene MMSPP
Državna pomoć MMSPP su sva davanja Republike Srbije preko ministarstava, nadležnih Fondova i institucija koja se odobravaju preduzetnicima prema tačno utvrđenim uslovima. Prema Zakonu o državnoj pomoći, koji je donet 2010.godine, državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod, ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim korisnik državne pomoći, pravno lice / privredno društvo ili preduzetnik/ stiče povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente:
• državna pomoć dodeljuje se iz javnih sredstava (prenos javnih - državnih sredstava korisniku uz određene uslove ;
• pomoć se dodeljuje na selektivnoj osnovi (selektivnost) - to znači ne svima koji se jave na konkurs , već onima koji zadovolje uslove iz javnog poziva institucije ili FONDA koji plasiraju sredstva.
Šta sve čini državnu pomoć?
Državnu pomoć čine:subvencije, subvencionisane kamate, odobreni krediti pod povoljnijim uslovima, poreski podsticaji (poreske olakšice, poreski kredit, otpis poreza, oslobađanje od plaćanja poreza i drugi poreski podsticaji), smanjenje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kapitalna ulaganja / ulaganje u rizični kapital, otpis duga, garancije, kratkoročno osiguranje izvoznih kredita, kao i prodaja nepokretne imovine u javnoj svojini po nižim cenama od tržišnih. Sve dato je državna pomoć koju preduzenik može u jednoj poslovnoj godini ostvariti pod povoljnim uslovima po različitim osnovama.
Posebno se ukazuje da se sva bespovratna sredstva koja se odobravaju jednom preduzetniku ili pravnom licu zovu De minimis državna pomoć, koja se može dodeliti jednom privrednom subjektu u iznosu do 23.000.000,00 dinara u toku tri uzastopne fiskalne godine po raznim osnovama.
1.2. Finansijska pomoć – subvencije, Fondovi, krediti
Podrška MMSPP nije samo opredeljenje «na papiru« to pokazuju i podaci državnih fondova i institucija, kao i odobrene mnogobrojne kreditne i garancijske linije, i bespovratna sredstva-subvencije, koje se odobravaju MMSPP. Korisnici državne pomoći u jednoj poslovnoj godini mogu koristiti više vrsta državne pomoći.
1.2.1. Fond za razvoj RS
U 2019.godini Ministarstvo privrede preko Fonda za razvoj RS odobrava bespovratna sredstva namenjeno MMSPP, kroz realizaciju dva Programa i to:
1. Program podsticaja razvoja preduzetništva kroz finasijsku podršku za početnike u poslovanju (sa bespovratnim sredstvima u visini od 30 %, a preostalih 70% se finansira iz kredita Fonda za razvoj RS) odnosno 40 % bespovratnih sredstava države i 60 % povoljnog kredita Fonda za razvoj za privredne subjekte, koji pripadaju najnerazvijenijim jedinicama lokalne samouprave.
Krediti za početnike Start-up. Treba ukazati da u ovoj godini godišnja kamatna stopa iznosi 2% na godišnjem nivou i niža je za 1%u odnosu na prošlu godinu. Za nerazvijena područja kamata iznosi samo 1 % na godišnjem nivou. Korisnik sredstava koji želi da konkuriše pod datim uslovima, koji su vrlo povoljni, svoju odluku treba da donosi na bazi dobro sačinjenog biznis plana kojim će prognozirati i sagledati ostvarenje svojih prihoda i rashoda kako bi uspešno otplaćivao preuzete obaveze. Bespovratna sredstva od 30 % od vrednosti podnetog zahteva se ne mogu povući ukoliko se ne uzme i kredit za preostalih 70%.
Program je namenjen novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije u godini koja prethodi godini podnošenja zahteva. Nezaposlena lica, početnici u poslovanju, ali i privrednici koji su u početnoj fazi razvoja mogu koristiti bespovratna sredstava za nabavku opreme, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju sanaciju ili investiciono održavanje poslovnog ili proizvodnog prostora, kao i za nabavku trajnih obrtnih sredstava (do 20 odsto ukupnog ulaganja).
Uslovi dodele kredita Fonda su: Rok otplate do 5 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine. Kamatna stopa je uz primenu valutne klauzule 1% godišnje uz garanciju banke i 2% godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja. U grejs periodu kamate se obračunavaju i prepisuju glavnom dugu.
Zadovoljenje uslova za apliciranje za sredstva preko Fonda za razvoj RS podrazumeva obavezno davanje nekog od propisanih sredstva obezbeđenja kredita, što od preduzetnika traži analizu i donošenje najracionalnije i najispravnije odluke, tj. odluke koja ga najmanje košta u poslovanju. Naime, bankarska garancija je za preduzetnike najčešće izuzetno skupa, iz tih razloga najčeše sredstvo obezbeđenja je hipoteka (ima ih više vrsta), koja je sa aspekta Fonda i najprihvatljivija i najsigurnija, ali mnogi preduzetnici ne raspolažu sa nekretninama, koje mogu staviti pod hipoteku, što neminovno iziskuje kombinaciju više sredstava obezbeđenja kako bi se tražena sredstva kredita adekvatno pokrila i ujedno bila prihvaćena od strane Fonda i po-voljna za onog koji traži sredstva.
2. Program podsticaja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte (sa bespovratnim sredstvima u visini do 20 % ulaganja). Pravo da se prijave za dodelu bespovratnih sredstava i da podnesu zahtev za kredit kod Fonda, imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti i zadruge koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najkasnije do 31.12.2016. godine, a koji dostave zvanične finansijske izveštaje za prethodne dve godine u kojima nije iskazan neto gubitak.
Sredstva su namenjena za: kupovinu, izgradnju, dogradnju i investiciono održavanje, proizvodnog prostora ili poslovnog prostora, koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora u kojem se obavlja proizvodnja ili skladištenje proizvoda. Takođe, kupovinu nove ili polovne proizvodne opreme (ne starije od pet godina), uključujući dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje, ali i trajna obrtna sredstva - koja mogu da čine najviše 20% ukupnog investicionog ulaganja, nabavku softvera i drugih nematerijalnih ulaganja.
Maksimalni iznos bespovratnih sredstava je 12.500.000,00 dinara. Rok otplate za pravna lica je do deset godina u okviru koga je grejs period do jedne godine i za preduzetnike do osam godina u okviru koga je grejs period do jedne godine. Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule, iznosi 1,0 % godišnje uz garanciju banke i 2,0 % godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja.
Preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica koji zadovolje uslove mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u iznosu do 20% bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, odnosno do 30% bespovratnih sredstava za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju.
Što se tiče drugih izvora finansijskih sredstava, koja sadrže podsticajna sredstva, ukazaćemo još da privredna društva i preduzetnici mogu konkurisati za dobijanje državne pomoći (bespovratna sredstva) u 2019. godini prema uslovima iz objavljenih javnih poziva nadležnih institucija Razvojne agencije Srbije i Nacionalne službe za zapošljavanje. Ukratko u javnim pozivima /konkursima se tačno definišu pod kojim uslovima jedan preduzetnik može konkurisati za određena sredstva, što se mogu videti na portalima navedenih institucija.Objavljivanje javnih poziva Razvojne agencije Srbije: www.ras.gov.rs i Nacionalne službe za zapošljavanje: www. nsz.gov.rs. se očekuje ubrzo u narednom periodu.
1.2.2. Programi podrške preko Nacionalne službe za zapošljavanje
U cilju podsticanja zapošljavanja u 2019.godini Nacionalna služba za zapošljavanje će kao i prošle godine podsticati :
• obrazovanje i obuku: realizaciju programa stručne prakse, sticanja praktičnih znanja za viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlenih lica, sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica i za finasiranje programa obuke na zahtev poslodavca;
• odobravati subvencije poslodavcima: za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zaposlivih lica na novootvorenim radnim mestima, osoba sa invaliditetom, osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva i osoba sa invaliditetom koji se zapošljavaju pod posebnim uslovima i
• dodeljivati subvencija za samozapošljavanje koja je namenjena nezaposlenima koji su završili obuku za započinjanje sopstvenog posla.
U skladu sa Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći subvencije koje odobrava Nacionalna služba za zapošljavanje, takođe, predstavljaju de minimis državnu pomoć.
Svi izvori finasijskih sredstava koji sadrže bespovratna sredstva zavređuju posebnu pažnju preduzetnika i budućih preduzetnika, jer stiču finansijsku prednost u odnosu na svoje konkurente. Državna pomoć i bespovratna sredstva su od posebnog značaja za novoosnovane privredne subjekte kojima su prve tri godine poslovanja ujedno i najteže i od velikog značaja da li će opstati na tržištu.
mr Slobodanka Džinović-Kojić, šef Kancelarije za preduzetništvo PKS
Tekst je preuzet iz "Magazina" Sekcije za žensko preduzetništvo PKS.
