Energetske i tehnološke start-ap kompanije, kao i velike naftne kompanije bore se za dominantnu ulogu u brzorastućem poslovanju sa stanicama za punjenje. Ali, razvoj električnih vozila doveo je do toga da se menjaju lokacije gde se grade punionice. Dok je doseg električnih vozila bio manji od 100 kilometara, elektroenergetske kompanije su pomagale gradovima i kompanijama da postave spore i jeftine stanice blizu kuća, kancelarija ili prodajnih centara, često i uz podršku državnih subvencija. Međutim, Tesla, Porše i BMW su počeli proizvodnju automobila sa baterijama dovoljno snažnim za duža putovanja širom zemlje, a infrastruktura za punjenje se ne nalazi na mestima gde je najprotrebnija.
Elektroenergetske kompanije, uključujući ChargePoint i Engie, međutim, planiraju da u Evropi izgrade mrežu visokonaponskih stanica s brzim punjenjem, gde će se baterija napuniti za pola sata umesto tokom cele noći.
Procene banke Morgan Stanley. pokazuju da će do 2030. u Evropi biti potrebno 1,3 miliona javnih stanica za punjenje, dodajući da iako elektroenergetske kompnije imaju prirodne prednosti i iskustvo u novoj industriji, prerano je reći ko će zauzeti lidersku poziciju.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), danas u Evropi postoji manje od 100.000 javno dostupnih punionica, od čega ih je samo oko šest odsto za brzo punjenje. Na svetskom nivou, u 2016. punionice su dosegle brojku od 322.000, od čega ih je samo oko 110.000 bilo za brzo punjenje, a od toga više od 88.000 ih se nalazilo u Kini. Prema podacima te agencije, broj novih registrirovanih električnih automobila na globalnom nivou u 2016. godini dosegao je novi rekord od više od 750.000.
Prošle godine su prihodi od prodaje EV-Boxa, evropskog poslovanja Engiea za punjenje električnih automobila, iznosili 16 miliona evra. Izvršni direktor EV-Boxa Kristof Vereenooghe kazao je da je za razliku od većine konkurenata EX-Box bio profitabilan od početka.
Nemački energetski div E.ON je takođe objavio strateško partnerstvo s danskim start-apom CLEVER te naglasio da ima ambiciju otvoriti nekoliko stotina ultra brzih punionica na evropskim auto-putevima. Među naftnim kompanijama, BP, Shell i Total su ili objavili planove ili pokrenuli pilot projekte za električne punionice. Malo ljudi, međutim, očekuje da će oni postati ozbiljni konkurenti u poslovanju koje bi značajno smanjilo potražnju za njihovim glavnim prozvodom - naftom.
Predstavnica za medije Shella kazala je da trenutno još nema ekonomskog opravdanja za poptuno opremanje benzinskih stanica električnim punionicama. Za razliku od energetskih kompnoija i start-upa u području električnih punionica, proizvođači električnih vozila brze punionice ne vide kao mesta za sticanje profita, već kao nužan gubitak kako bi se uverilo klijente da električna vozila mogu voziti širom kontinenata.
Tesla poseduje vlastitu mrežu za punjenje širom Evrope, većinom u hotelima, ali nije dovoljno gusta, pri čemu samo u region oko glavnog francuskog grada Pariza imaju ultra brze punionice.
Najrazvijenije tržište električnih automobila je norveško, s udelom od 29 odsto, a slede Holandija s 6,4 i Švedska s 3,4 odsto. Tržišni udeli u Kini, Francuskoj i Velikoj Britaniji su oko 1,5 procenata. Uprkos brzom rastu, broj električnih vozila je i dalje malen. Na svetskom nivou u 2016. se udvostručio u odnosu na godinu ranije te iznosio 2 miliona vozila, ali to je tek 0,2 procenta od ukupnog broja putničkih vozila. Prema procenama IEA-e, do 2020. te brojke bi mogle biti u rasponu od 9 do 20 miliona te između 40 i 70 miliona do 2025. godine.
Izvor: Sinteza Invest Group
