Reč je o značajnoj novini. Na prvom poverilačkom ročištu razlučni poverioci biraju jednog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca (stav 1), s tim što pravo glasa imaju svi razlučni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine poverilaca podneli prijavu potraživanja (stav 2). Za svrhu ostvarivanja prava glasa razlučnih poverilaca stečajni sudija vrši procenu verovatnoće namirenja njihovog potraživanja iz opterećene imovine, shodnom primenom pravila člana 35. stav 3. dokazivanju verovatnosti neobezbeđenog potraživanja razlučnih poverilaca, radi njihovog učešća u skupštini poverilaca, dostavljanjem procene vrednosti imovine koja predstavlja predmet razlučnog prava…(stav 3). Razlučni poverioci glasaju srazmerno visini onog dela svog potraživanja za koji stečajni sudija utvrdi da postoji verovatnoća njegovog namirenja iz opterećene imovine, na osnovu procene izvršene u smislu stava 3. ovog člana, a odluka se donosi većinom glasova prisutnih razlučnih poverilaca (stav 4).
Razlučni poverioci mogu na svom sastanku (s obzirom da po zakonu nisu članovi skupštine poverilaca, koju čine samo stečajni poverioci - član 35. stav 2) u bilo kom trenutku razrešiti člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i izabrati novog člana odbora poverilaca (stav 5). U slučaju da član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca da ostavku na članstvo u odboru poverilaca ili tom poveriocu iz drugih razloga prestane članstvo u odboru poverilaca (npr. ex lege u slučaju osporavanja potraživanja u smislu člana 38. stav 13), razlučni poverioci dužni su da na sastanku koji će biti održan u roku od 30 dana od dana prestanka članstva u odboru poverilaca izaberu novog člana tog odbora iz reda razlučnih poverilaca (stav 6). Sastanak razlučnih poverilaca radi razrešenja i/ili izbora novog člana odbora poverilaca, mogu zakazati razlučni poverioci koji imaju razlučna potraživanja veća od 20 odsto od ukupnog iznosa razlučnih potraživanja (stav 7), u kom slučaju su dužni su da ispoštuju zakonsku proceduru zakazivanja, tako što će da: 1) obaveštenje o zakazanom sastanku dostave stečajnom sudiji najkasnije 15 dana pre dana održavanja tog sastanka; 2) oglas o zakazanom sastanku objave u dva visokotiražna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, najkasnije 15 dana pre dana održavanja sastanka (stav 8). Razlučni poverioci na sastanku radi razrešenja i/ili izbora novog člana biraju razlučnog poverioca koji će voditi taj sastanak (stav 9).
Ako razlučni poverioci u roku od 30 dana od dana prestanka članstva, ne izaberu člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i u istom roku o tome ne obaveste stečajnog sudiju i odbor poverilaca, odbor poverilaca može da kooptira novog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, odnosno stečajnih poverilaca ako nijedan razlučni poverilac ne prihvati takav izbor, kome mandat traje do prvog narednog sastanka razlučnih poverilaca na kojem će se izabrati novi član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca (stav 10).
Novim članom 38a regulisano je pitanje izbora i učešća razlučnih poverilaca u odboru poverilaca, što predstavlja konkretizovanje načelnog opredeljenja zakonodavca za neposredno i veće učešće razlučnih poverilaca, radi i poboljšanje njihovog položaja. Pri tome, uvažena je specifičnost prava i položaja razlučnih poverilaca. Predviđeno da razlučni poverioci, bez obzira da li su do dana održavanja poverilačkog ročišta podneli prijavu potraživanja, biraju jednog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca.
Procena verovatnoće namirenja potraživanja razlučnog poverioca vrši se u skladu sa članom 35. stav 3. Zakona o stečaju, a razlučni poverioci glasaju srazmerno visini dela potraživanja za koji stečajni sudija utvrdi da postoji verovatnoća njegovog namirenja iz opterećene imovine. Odluka se donosi većinom glasova prisutnih razlučnih poverilaca. Ovom dopunom dato je pravo razlučnim poveriocima da, u svakom trenutku, mogu razrešiti izabranog člana odbora poverioca i izabrati novog člana. U slučaju, pak, da članu odbora poverilaca prestane članstvo u odboru poverilaca ostavkom ili iz drugih razloga (npr. ex lege u slučaju osporavanja potraživanja u smislu člana 38. stav 13), razlučni poverioci dužni su da u roku od 30 dana izaberu novog člana. U cilju sprečavanja zloupotreba, predviđeno je da će odbor poverilaca, ukoliko razlučni poverioci ne izaberu novog člana i o tome ne dostave obaveštenje, kooptirati novog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca.
Alternativno, opet u cilju sprečavanja zloupotreba, predviđeno je da će odbor poverilaca izabrati člana iz reda stečajnih poverilaca, ukoliko kooptirani ili drugi određeni razlučni poverilac ne prihvati izbor odbora poverilaca. Član 38a, dakle, predviđa novi model sastava i izbora odbora poverilaca, dajući pravo učešća razlučnim poveriocima, čime se obezbeđuje i adekvatna zastupljenost poverilaca u odboru poverilaca. Uvažena je činjenica da su razlučni poverioci - poverioci stečajnog dužnika koji prema istom imaju potraživanje, sa specifičnošću da je takvo potraživanje obezbeđeno. Sa druge strane, preciznim mehanizmom izbora člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, sprečene su mogućnosti zloupotrebe ovog prava i zastoja u formiranju organa stečajnog postupka.
U praksi su, i prema dosadašnjem zakonskom rešenju, u velikom broju postupaka razlučni poverioci, za iznos potraživanja preko vrednosti obezbeđenja, kao stečajni poverioci ulazili u odbor poverilaca. Stoga se nakon usvajanja izmena očekuje da će u odboru poverilaca u jednom broju postupaka biti više od jednog poverioca, koji će u postupku imati i status razlučnog poverioca. Razlučni poverioci po pravilu, imaju različitu imovinu kao predmet obezbeđenja, pa se i njihovi interesi u stečajnom postupku mogu znatno razlikovati. S obzirom na učešće razlučnih poverilaca u ukupnom broju članova odbora, mogućnost uticaja na tok postupka je ograničena, tako da članstvo u odboru daje razlučnim poveriocima pre svega bolji uvid u tok postupka i mogućnost da pravovremeno reaguju. Prilikom izrade predloga novela razmotreno je više drugih opcija, uključujući status quo opciju i opciju formiranja posebnog tela razlučnih poverilaca.
dr Nemanja Aleksić, advokat i prof. dr Vladimir Kozar, specijalni savetnik
