O tome kako je jedna dobra ideja postala razlog za pokretanje biznisa, uslovima za IT sektor u Srbiji i šta očekuje od takmičenja start-up firmi Slush u Finskoj, za naš portal govori idejni tvorac ove aplikacije Stefan Branković.
Kako ste došli na ideju da napravite Mindy aplikaciju?
Ova ideja je nastala pre dve godine kada sam, kao student FON-a, bio na praksi u Kopenhagenu, u Danskoj, gde sam otišao na šest meseci, a ostao dve godine. Tada sam upoznao jednu ženu iz Švedske, koja je psiholog i prenela mi je svoje iskustvo vezano za poremećaj pažnje kod dece - ADHD. Taj poremećaj se ogleda u tome što deca ne mogu da se fokusiraju na nešto, jer im ne drži pažnju ništa im nije apsolutno zanimljivo. Tek pre dve-tri decenije u Americi je ADHD dijagnostifikovan kao problem, a ne samo kao konstatacija da je dete nemirno. Deca sa ADHD-om mogu da imaju problema u školi, jer im je teško da uče nešto što ih ne zanima.
Pošto mene zanima psihologija, to mi je bilo zanimljivo i kroz razgovor sa svojom prijateljicom iz Švedske sam saznao kako se to leči, jer se ona bavi tom problematematikom. Naime, ona radi u jednoj privatnoj školi u gradu Lundu, u Švedskoj. U tom gradu se nalazi najveći univerzitet u Švedskoj, u koji dolaze roditelji sa decom iz svih delova sveta na akademske studije ili da rade kao profesori i kod velikog broja dece je dijagnostifikovan poremećaj pažnje.
Za lečenje dece sa ADHD-om bitne su dve stvari: potrebno je da rade vežbe za mozak (brain games) – igre pamćenja, matematičke jednačine, igre fokusa pažnje i tu postoji nekoliko stilova koji treba da se treniraju. Druga stvar je fizička aktivnost, jer se poremećaj pažnje definiše i kao hiperaktivnost, pošto ta deca imaju višak energije, što odrasli često okarakterišu kao da su nemirna deca. Da bi se taj višak energije na neki način „izbacio“ potrebno je da se bave sportom i fizičkim aktivnostima.
Tada sam došao na ideju da napravim igricu, koja će omogućiti da se realizuju obe aktivnosti neophodne za lečenje.
Šta to praktično znači?
Zamišljeno je da se igra napolju, recimo u parkovima, poput Kamegdana, gde ima raznih spomenika. Za svaki od tih spomenika, preko Google mapa, može da se izvuče tačna koordinata ili lokacija i da se napravi neka misija. Na primer: u pitanju igra u kojoj je zmaj oteo princezu, a misija je da dete-vitez, treba da je oslobodi. Igra se tako da se detetu daju informacije da ide od mesta do mesta, gde je viđena princeza i kad stigne na neku od lokacija (neki od spomenika) da bi dobio novu informaciju mora da odigra neku od igara za vežbu mozga. Na taj način se sprovodi tretman za lečenje dece, a da ona to i ne osete kao lečenje. Ono što je važno deca dok igraju igricu u parku su sa roditeljima, za koje je napravljen poseban deo na sajtu, Parents Dashboard, gde mogu u svakom trenutku da vide gde im se dete nalazi dok igra Mindy, kao i da vide statistiku za dete, koliko je trčalo, hodalo, da li mu dobro ide igra pamćenja ili matematika i mogu da reaguju da se igrica prilagodi potrebama dece.
Kako je igrica do sada prihvaćena?
Taj poremećaj dece je isti svuda u svetu, tako da nema nikakvih ograničenja za korišćenje aplikacije. Ona se jednostavno skida, kao bilo koja aplikacija za telefon i isto je za Srbiju, Bangladeš ili Njujork. Igrica je testirana u Švedskoj, Kanadi i u Srbiji. U Beogradu smo testirali igricu i planiramo da napravimo različite pakete sa školama. Igrica je zanimljiva i za decu stranaca, jer mogu tako bolje da upoznaju Srbiju i srpsku kulturu. Imali smo dve-tri demo verzije, koje su predstavljene u Švedskoj. U svakoj od verzija je testirana neka od funkcionalnosti igrice i rezultat su bili odlični. Roditelji dece, koja imaju ADHD, prihvatili su igricu i bili su spremni da plate 10-tak dolara mesečno da dobiju neke dodatne performanse, a škola je pokazala interesovanje da uvrsti igricu u školski program.
Kada sada analizirate, da li je bilo lako pokrenuti biznis?
Što se tiče pokretanja biznisa ja sam imao sreće, jer sam u trenutku kad sam dobio ideju, već radio u jednoj firmi, kao programer. Pravio sam upravo igrice za telefone i predložio sam vlasniku firme ideju za Mindy. On je podržao taj projekat, pre svega, kroz moju platu i angažman još nekih ljudi iz firme, koji su zajedno sa mnom radili na toj igrici. Imao sam sreće da je ideja dobila podršku i mogla da se realizuje.
Kako biste ocenili uslove za razvoj inovacija u Srbiji?
Kada je reč o IT sektoru, uslovi su povoljni jer ima dosta stranog kapitala. Za IT nikad nije bilo povoljnije, posebno što je stranim investitorima potrebno trostruko manje para da ulože u neki biznis u Srbiji nego u Njujorku. Pored toga, u istočnoj Evropi IT počinje da se ubrzano razvija, kao što je pre desetak godina to bio slučaj sa Indijom. Međutim, ono što je važno kad postoji neka ideja je realizacija, jer svaki dan čujem 20 ideja od kojih je pet stvarno dobro, ali od toga malo bude pretvoreno u posao.
Šta očekujete od Slush takmičenja?
Na takmičenju očekujem, pre svega, da upoznam dosta mladih ljudi iz celog sveta sa hiljadu ideja, da razmenimo iskustva. Takođe, očekujem da se povežem sa investitorima, jer nama treba oko 100 hiljada evra da završimo igricu da bude dostupna svuda u svetu. Posebno je zanimljivo što će od 1.000 start-up firmi 100 dobiti priliku da predstavi svoj projekat, da održi prezentaciju pred celom konferencijom, odnosno pred oko 20 hiljada ljudi. Voleo bih da budem među tih sto.
Biljana Blanuša
