Taj alarmantan podataka pokazuje da je siva ekonomija gorući problem u industriji alkoholnih pića, kaže predsednik Grupacije uvoznika i distibutera alkoholnih pića u Privrednoj komori Srbije Miloš Ilić.
"Naša odgovornost je u ovom segmentu jako velika zato što nelegalni promet alkoholnim pićima značajno ugrožava i život i zdravlje potrošača", rekao je Ilić koji je učestvovao na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije "Zajedno protiv sive ekonomije" na kome su bili i predstavnici proizvođača, prenosi RTV.
Naveo je da su udružanja distributera i proizvođača pripremila hodogram, odnosno plan aktivnosti inspekcijskih službi u borbi protiv sive ekonomije u oblasti alkohola.
"Sledimo dobru praksu hodograma u industriji duvana, tekstila kao i u industriji kafe i želimo da i naš hodogram postane deo nacionalnog plana za borbu protiv sive ekonomije", kaže Ilić i dodaje da doprinos države treba da bude u dodatnom angazmanu inspektora, njihovoj edukaciji i opremi.
Predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića u PKS Ivan Urošević upozorio je da su podaci alarmantni u poslednjih 10 godina, te da registrovani proizvođači rakije sve manje imaju snage u borbi protiv sive ekonomije.
Istakao je da je važno znati šta se nalazi u prometu i šta kroz ugostiteljske objekte i kroz nelegalnu prodaju završava na našim trpezama, s ozbirom da je piće, takođe, prehrambeni proizvod i da je u njegovom slučaju Zakon o bezbednosti hrane, takođe, jedan od krovnih zakona.
S obzirom da često svi kažemo, dodaje Urošević, da je rakija naš nacionalni proizvod, krajnje je vreme da se tako prema njemu i ophodimo.
"Rakija je jedan od retkih proizvoda koji niko ne može da falsifikuje pa čak ni Kinezi, s obzirom da se radi o proizvodu od voća sa našeg terena i ima svoje specifičnosti. Mislim da je ovo prozvod koji treba mi sami da cenimo mnogo više i da se bavimo njime", kaže Urošević.
Broj registrovanih proizvođača rakije se, navodi, stalno menaja, a po poslednjoj evidenciji ima ih oko 500, dok ih je u 2009. godine bilo skoro 2.000, te da je nažalost broj onih koji se bave proizvodnjom rakije koje sistem ne vidi daleko veći.
"Možemo da pretpostavimo da se sigurno tih 1.500 koji su nekad bili registrovani, a više ne postoje u registru i dalje bave time, a siguran sam da ima mnogo više onih koji su naknadno ušli u ovaj posao", rekao je Urošević.
