Projekti

Glavne teme Kopaonik biznis foruma

Kopaonik biznis forum ove godine održava se u Beogradu.

Najveći ekonomski skup u regionu počeo je panelom na kome su o ekonomskom potencijalu Zapadnog Balkana u periodu nakon pandemije korona virusa govorili Jasmin Chakeri, menadžer Svetske banke, Rika Ishii, vodeći regionalni ekonomista za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj i Sebastijan Sosa, stalni predstavnik Međunarodnom Monetarnog fonda za Srbiju. Moderator panela bio je Dušan Vujović, konsultant u Svetskoj banci.

Jasmin Chakeri iz Svetske banke  uključila  se uživo u program i istakla je da je Zapadni Balkan pogođen krizom Covida 19, ali i da smo videli veliki odgovor Vlada zemalja koje su reagovale i čije reakcije su doprinele ublaženju posledica. Ona je dodala da se u 2021.  očekuje se oporavak ekonomije 4,4 %.

“Moramo biti jaki kada vidimo konkretne uticaje Covida na ekonomiju.  Agenda za Zapadni Balkan treba da bude da zemlje nastave da podržavaju ekonomiju i da nastave rast u održivom pravcu.

Na pitanje šta Svetska banka čini, Jasmin je izjavila da je najvažnije osigurati da podrška bude targetirana ka sektorima kojima je najviše potrebna. “Identifikovati kompanije i sektore kojima najviše treba dati podršku. To je prva stvar. Druga stvar je omogućiti mladima sticanje veština u pravcu razvoja nove ekonomije kao i investiranje u digitalne kapacitete”.

Rika Ishii izjavila je da su vlasti u Srbiji  odradile dobar posao, kao i da Srbija sprovodi mere u pravcu  da ekonomija doprinese održivom razvoju. Takođe, izjavila je da je EBRD posvećen utemeljenju zelene ekonomije. “EBRD je i pre pandemije bio aktivan u energetskoj efikasnosti i klimatskim promenama.  Mi smo investiciona banka i pokušavamo da promovišemo obnovljive izvore energije u regionu, kao i da najbolji svetski stadardi budu primenjeni.

Stalni predstavnik Međunarodnog Monetarnog fonda za Srbiju, Sebastijan Sosa izrazio je zadovoljstvo što učestvuje u ovakvom formatu na Kopaonik biznis forumu. Naglasio je da je srpska ekonomija dobro odgovorila na pandemiju. Dodao je i da treba nastaviti sa podrškom koja treba da bude dobro targetirana. 

Makroekonosmka pozicija i trendovi: Srbija posle Covid-a

Drugi panel na Kopaonik biznis forumu započeo je pitanjem Da li je kovid 19 najteža kriza?Moderator panela Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu podsetio je na citat Dušana Kovačevića da je kovid virus je žuti karton koji je čovečanstvu dala priroda pošto smo je dugo uništavali . On je istakao da se ova kriza razlikuje se od recesije 2008.  jer narušila je lance vrednosti i snabdevanja, kao i da globalno pogađa i stranu ponude i stranu tražnje. Dodao je da su u borbi sa krizom primenjeni instrumenti: landing tools, ne spending tools, kao i da je za centralne banke  bilo bitno da obezbede likvidnost finansijsih sistema. Centralne banke sirom sveta su reagovale sa ekspanzivnim monetarnim politikama. 

Podsetio je da je u svim raspravama o kovidu prisutna neizvesnost. „Uz oporavak koji je neophodan, treba da gradimo novu strukturu zasnovanu na zelenoj ekonomiji”, rekao je Nebojša Savić.

U  I kvartalu Srbija je ostvarila rast GDPa 1,2 % čime je ostvarila dostizanje predkriznog nivoa. To je ostvareno uz makroekonosmku stabilnost, zaposlenost porasla 2,8%, rast je ostvaren u prerađivačkoj industriji. Međugodišnja inflacija je u aprilu bila 2,8%, bazna inflacija je na nivou 1%, što znači da ne postoji pretnja. Izvoz je pao za 4,9% u 2020, uvoz za 5,8 odsto deficit i 2020. bio 2 milijarde evra.

Dušan Vujović , konsultant Svetske banke prokomentarisao je koliko se promenio koncept ekonomske politike posle ove krize. „Ono što je bilo nezamislivo sa stanovišta fiskalne i monetarne politike je prilagođeno potrebama. Došao je trenutak kada ne treba gledati na fiskalnu politiku, nego dati koliko je potrebno da brod ne potone.“ Dodao je i da treba naći način kako izdržati fiskalnu podršku, potom preći na oživljavanje privrednih tokova i na kraju obezbediti strukturne promene koje će omogućiti da se zemlja hvata u koštac sa izazovima. Istakao je da se u svom radu zalaže za kombinaciju realne ekonomije i empirijski zasnovanih rezultata.

Putem video linka u program se uključio i Ljubo Jurčić, predsednik Hrvatske asocijacije ekonomista. On je rekao da je i Hrvatska u 2020. pala za oko 8%. Dodao je da turizam učestvuje u Hrvatskoj u BDPu sa oko 10 %, da se on u 2020, prepolovio i tu je došlo do pada. „Izvoz je pao oko 2 odsto, a uvoz 10%. Vlada je držala ljude na plati iako nisu radili pre svega u sektoru ugostiteljstva, turizma i prevoza.“

Miroljub Labus je izjavio da smo poslednjih 15 godina imali 5 kriza i da se naša privreda u svim recesijama isto ponašala iznutra. „Nikada nosioci ekonomske politike nisu analizirali šta valja a šta ne. Po mojim podacima, monetarne mere su bile efikasne, fiskalne nisu. Nikad nismo postavili pitanje zašto smo neotporni na krizu – jer smo uvozno zavisna privreda. Moramo da znamo kakva smo privreda, a ne šta drugi o nama pričaju,“ naglasio je Labus.

Dejan Šoškić , profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu istakao je da ekonomska aktivnost može da raste ako rastu inputi i produktivnost.  „Naše investicije u odnosu na BDP zaostaju. U proseku iz naše zemlje odlaze sposobniji i obrazovaniji. Treba kao društvo da se posvetimo prirodnom priraštaju, obrazovanju i zadržavanju kvalitetnih ljudi“, istakao je Dejan Šoškić.

Pored makroekonomske politike, ključ napretka po mišljenju Nebojše Savića je mikroekonomska politika inovativnost i kreativnost , dok je  Miroljub Labus istakao da svaki fiskalni scenario daje dobre rezultate u jednim oblastima, a ima negativne u drugim, kao i da se zalaže za uvođenje digitalnih tehnologija.

Može li kriza izvana kovidom negovati regionalnu saradnju Zapadnog Balkana?

Na panelu na kome su prisustvovali predsednici privrednih komora zemalja regiona u okviru ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma bilo je reči o tome može li kriza izvana kovidom negovati regionalnu saradnju Zapadnog Balkana. 

Umesto Marka Čadeža, predsednika privredne komore Srbije, koji je opravdano izostao, na panelu je učestvovao Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije koji je istakao na žalost imamo iskustvo raspada jedne zemlje i da se postavlja pitanje kako harmionizovati potrebu za većim okupljanjem, a sa druge strane činjenicu da svaka država ima neke svoje planove. On je dodao da je osnovan poslovni savet koji čine 16 najvećih kompanija u regionu , kao i da se radi na uspostavljanju poslovne platforme Evropske unije i Zapadnog balkana pri kojoj bi kompanije imale direktni razgovor sa Evropskom komisijom. „Mi treba da  omogućimo stalnost i predvidivost poslovanja, a za to je potrebna komunikacija za zemljama“, dodao je Đurđević.

Branko Azeski, predsednik Privredne komore Makedonije je na pitanje šta je u prethodnom periodu funkcionisalo u pogledu mini šengena i zajedničkog regionalnog tržišta, istakao  da su heroji ovog vremena  privrednici.  Dodao je i da su veze i komunikacije između zemalja ojačale,istakao je viši nivo solidarnosti unutar regiona, kao i da je poslovna zajednica pokazala spremnost da uz podršku Vlade prevaziđe prvi udar posledica.

Vlastimir Golubović, predsednik Privredne komore Crne Gore zahvalio se organizatoru na mogućnosti učestvovanja. Pohvalio je Privrednu komoru Srbije i predsednika Marka Čadeža, u pogledu intervencija za otklanjanje administrativnih poteškoća između Srbije iCrne Gore. On je istakao i da su se otvorila nova alternativna tržišta, da je najveći problem u početku bio u transportu robe ali i da se vrlo ubrzo uspostavio isti tretman za sve u regionu.

Putem video linka panelu se priključio i Besnik Leskaj, savetnik Unije privrednih komora Albanije koji je istakao zahvalnost što učestvuje na KBF. On je izjavio da nijedan projekat ne bože biti realizovan bez saradnje zemalja u regionu. „Sve što radimo u regionu ima prekogranične komponente. Kada razmatrate investiranje u npr. Albaniji i u Srbiji koje je veće tržište, morate da imate različite savetnike, bankarska regulacija je različita i slično.“ U tom pogledu pohvalio je inicijativu da se stvori zajedničko tržište, jer , kako je istakao to je nešto što mora da postoji da bi biznis opstao i da bi se privukle strane direktne investicije.

Specijalni događaj u organizaciji kompanije Ringier Axel Springer na ovogodišnjem KBF-u

Na Kopaonik Biznis forumu govorilo se o tehnološkim start-up –ovima. Startup-ovi iz različitih oblasti bili su predstavljeni. Na panelu je rečeno da ono što oblikuje startup-ove je da donose nešto novo i inovativno na tržište – novi model ili proizvod za koji postoji neizvesnost da li to neko želi da koristi ili kupi. Start-upovi donose najviše inovacija, omogućavaju orgoman rast i zapošljavanje. Nebojša Đurđević, iz Inicijative Digitalna Srbija rekao je da ova organizacija ulaže mnogo u razvoj start-up-ova.

Saša Popović iz kompanije Vega IT je izjavio da je ova kompanija 200 000 evra investirala u svojevrstan proizvod - Publitio –koji predstavlja proizvod koji omogućava rad sa slikama i videom.

Saša je dodao i da Inicijatva Digitalna Srbija radi na nacionalnoj strategiji za razvoj startup ekosistema. ko i da strategija pokriva rešavanje nekih od pitanja poput manjka birokratije, poreza na pate, poreske olaksice i slično.

Na događaju je prisustvovala i Vesna Bengin iz BioSense Instituta, profesorka čije su dve knjige izdali izdavači Velike Britanije i Amerike. Trenutno implementira projekat vredan 30 000 evra koji investira Evropska unija.  Na događaju je istakla su nama potrebne domaće firme koje će naučne  rezultate pretvoriti u proizvode i da oni, kao  naučni institut ulažu u start-upove.

U okviru specijalnog događaja predstavljen je i Agremo je softver koji se bavi analizom podataka sakupljenih od dronova i satelita. Zahvaljujući njemu dolazi se do preciznih i tačnih podataka koji su značajni za poljoprivrednike.

Specijalnom događaju prisustvovao je i Branko Milutinović, osnivač i suvlasnik Nordeusa, kompanije koja ima preko 250 miliona korisnika u svetu. On je istakao da je ono što uspešne kompanije i pojedinci mogu da urade za start-upove jeste da daju neku vrstu nade, ali i podršku – finansijsku, ali i drugu vrstu podrške. Zajedno sa svojim gostom razgovarao je o podršci start-upu Anari AI koji donosi nov način dizajniranja AI čipova na „cloud-u“ .

Povratak u digitalnu Srbiju – iskustva uspešnih

U okviru specijalnog događaja u organizaciji kompanije Ringier Axel Springer govorilo se i o uspehu, ali i razlozima za povratak uspešnih ljudi u Srbiju, kao i o prvoj strategiji razvoja startup eko sistema. koja ima za cilj da upravo ubrza razvoj startupova.

Nebojša Đurđević iz Inicijative Digitalna Srbiija, započeo je je događaj ličnom pričom o povratku iz Kanade u Srbiju. Kako je istakao privukla ga je misija Inicijative Digitalna Srbija koja je bila usmerena na to da pokuša da preduzme sve što je moguće da Srbija za 5-10 godina osnuje jaku digitalnu ekonomiju.

Zoran Vasiljev iz Centili kompanije istakao je da se kod nas stvorila klima i poverenje: „Osetio sam da se stvorila klima i poverenje,  a video sam i da je aktivan startup ekosistem  zaživeo. Mi smo zemlja koja želi da napreduje i da se bori. Prepoznao sam da 20 godina  internacionalnog iskustva ima smisla podeliti sa preduzetnicima koji ovde imaju ideju i želju za uspehom“, naglasio je  Vasiljev.

Milovan Milić iz kompanije Devtech je ranije naglasio je da je motiv za povratak bio jednak inatu da se pokaže da se i ovde može ostvariti uspeh. Sada, na specijalnom događaju u okviru KBF-a je istakao je da mu je drago što su vera u sebe uz želju za uspehom pomogli da se oseća ponosno na to što je uspeo. Dodao je i da mi treba da radimo na kreiranju okruženja u kom ljudi profesionalno vide perspektivu. 

Nebojša Bjelotomić iz SAGA kompanije je na pitanje šta važno za uspešan ekosistem, ogovorio je da je to dostupnost kapitala, ali i činjenica da u našem društvu postoje oni koji su prošli ceo krug i koji su voljni da se vrate i o tome pričaju. On je dodao i da startupove prave ozbiljno zreli ljudi, kao i da je važna uloga mentora ali i ohrabrivanje ljudi da prave startup-ove.

Nebojša Đurđević iz Inicijative Digitalna Srbija zaključio je da treba da stvaramo timove koji uključuju i naše ljude koji su otišli, ali treba i da angažujemo strance. Treba da prikažemo ljudima koje su to prilike gde mogu da se pokažu, kao i podstaknemo ljude da ostanu, ali i odu iz pravih razloga.

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!