Tridesetdevetogodišnji Makron, koji je izabran za predsednika u maju, morao je da se suoči sa činjenicom da mu je popularnost naglo opala za prva dva meseca meseca vladanja sa 43 na 36 odsto.
"Nekoliko idućih meseci moraću da izdržim boreći se sa nestrpljivosću ljudi koji očekuju rezultate", izjavio je Makron magazinu Le Point, odbacujući kao nebitno ono što se dešava tokom "prvih 100 dana vladavine".
Već idućeg dana posle intervjua, Makronova vlada predstavila je reformu zakona o radu, koji će staviti na probu njegovu sposobnost da unese promene u svet poslovanja i suoačavanja sa štrajkovima. On smatra da bi revizija rigidnih propisa zakona o radu u Francuskoj bila ključna u suzbijanju stope nezaposlenosti od 9,5 odsto, što je skoro dvostruko više od onih u Britaniji i Nemačkoj.
Makron, kome je zamerano da je suviše udaljen od birača, najavljuje promenu strategije tokom nekoliko sledećih meseci i obećava da će se ćešće obraćati građanima i objašnjavati zašto smatra reforme neophodnim.
Tokom posete Rumuniji prošlog meseca, on je izjavio da Francuzi mrze promene, ali da je on predložio "transformacije" koje bi probudile ekonomiju i dovele Francusku do toga da bude lider u Evropi.
