Naime, 22. januara 1963. godine, Šarl De Gol i Konrad Adenauer potpisali su u Parizu Jelisejski sporazum kojim je potvrđeno francusko-nemačko pomirenje i dat snažan podsticaj izgradnji Evropske zajednice. Pre godinu dana, 22. januara 2019. godine, u Eks la Šapelu (Ahenu), nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron potpisali su Ahenski sporazum, koji dopunjuje Jelisejski sporazum, posebno stvaranjem Zajedničke parlamentarne skupštine dve zemlje.
Obraćajući se prisutnima, ambasadori Falkoni i Šib su naizmenično govorili o značaju ta dva sporazuma i njegovom doprinosu evropskom projektu.
« Jelisejski sporazum je potpisan posle mnogih konflikata i bio je izraz hrabrosti i pomirenja, koji možda nije odgovarao opštem stavu javnostu u to vreme. Ali taj sporazum je bio deo vizije sveta za opšte dobro, koju su sledile dve izuzetne ličnosti », naveo je ambasador Falkoni.
Prema njegovima rečima, za potpisivanje takvog sporazuma bila je potrebna politička volja, kao i za njegovo održanje tokom dvadeset godina. « To nije bio lak put počevši od ratova, međusobnih optužbi, potom je došlo do razumevanja, razgovora, pomirenja i građenja zajedničke budućnost », naglasio je ambasador Falkoni.
Amabasador Šib je istakao da Ahenski sporazum nastavlja agendu Jelisejskog sporazuma s osvrtom na izazove 21. veka. “Tri su stvari od posebnog značaja. Naše dve zemlje svoju saradnju od početka ostvaruju u službi i za dobrobit Evrope. Ahenski sporazum to potvrđuje i daje nove impulse. Radimo na tome da Evropa bude jaka, okrenuta ka budućnosti. Svesni smo aktuelnih izazova i konflikata i stoga težimo ka još bližoj saradnji u mirovnim misijama i u zajedničkim aktivnostima policijskih snaga. Želimo da poboljšamo svakodnevni život Francuza i Nemaca i planirano je da se u graničnim regionima izgrade zajednički dečji vrtići, obrazovne ustanove, zdravstveni centri i industrijski parkovi”, naveo je nemački ambasador.
Ambasador Falkoni je rekao da su brojni primeri praktične saradnje između Francuske i Nemačke. “Pokrenuto je mnogo velikih ideja, uz Evropsku komisiju, na inicijativu Francuske i Nemačke”, a partnerstvo je omogućilo i deblokiranje nekih procesa u korist Evrope. Ta saradnja se nastavlja i kroz organizovanje konferencije o budućnosti Evrope, koja bi trebalo da se pokrene tokom predsedavanja Nemačke EU, a završiće se tokom predsedavanja Francuske 2022. godine”, rekoa je francuski ambasador.
“Želim da Srbija i zemlje Zapadnog Balkana u okviru tog procesa izaraze i svoje stanovište. Francuska i Nemačka ostaju anagažovane u korist pristupanja EU Srbije i zemalja Zapadnog Balkana. Taj cilj nam je zajednički. Srbija ima svoje mesto u EU, to zahteva rad na reformama i u Srbiji i u EU, kako bi se evropska porodica ponovo ujedinila”, naglaiso je ambasador Falkoni.
Ambasador Šib je potvrdio reči ambasadora Falkonija i dodao da kad Nemačka i Francuska usaglase satavove o nekim pitanjima onda je lako naći kompromis i među ostalim članicama EU. “Srbija i ostali deo Zapadnog Balkana istorijski, kulturno i ekonomski izuzetno su povezani sa EU i želimo da sve te zemlje pristupe EU, čim ispune kriterijume za to. Što se tiče kriterijuma, u fokusu je ono što čini suštinu EU, a to su vladavina prava, individualne slobode i zaštita ljudskih prava. Nemačka i Francuska će Srbiji biti iskreni partneri na putu ka EU pružajuči joj svaku podršku”, istakao je nemački ambasador.
