Planovi potrošnje moraju da ispunjavaju brojne kriterijume koje bi Evropska komisija trebalo da preispita. Najmanje 37 odsto investicija mora da doprinese zaštiti klime i životne sredine. Dvadeset odsto mora da promoviše digitalizaciju privrede i društva. Škole i univerziteti trebalo bi da budu bolje opremljeni. Pored toga, trebalo bi unaprediti obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Jednostavne infrastrukturne mere, poput izgradnje mostova ili puteva nisu dovoljne. S druge strane, trebalo bi poboljšati i lokalni i međugradski javni prevoz. Za sve mere mora biti jasno prepoznatljivo da one zaista stimulišu ekonomiju.
Evropska komisija procenjuje da će, korišćenjem subvencija, nemački bruto domaći proizvod (BDP) verovatno da poraste za 0,4 do 0,7 odsto. Nacionalni ekonomski podsticajni plan u Italiji iznosi svega 40 milijardi evra, tako da bi pravi „podsticaj“ trebalo da dođe iz fondova EU.
U planovima izdataka koje su podnele nacionalne vlade još uvek nema projekata, oni uglavnom donose kriterijume, procedure i strategije za sprovođenje projekata. Pre nego što prva novčana sredstva budu mogla da se dobiju iz Brisela, neophodni su dodatni koraci. Savet država-članica tek bi trebalo da odobri planove ulaganja. Tada Komisija EU mora da podnese i odobri posebne zahteve za finansiranje. Zvaničnici EU procenjuju da će prve veće sume novca stići krajem godine. Međutim, države već mogu da se prijave da dobiju akontaciju od 13 odsto od iznosa koji im je namenjen.
Fond za obnovu nakon korone finansira se izdavanjem obveznica na finansijskim tržištima. Prva tranša od 20 milijardi evra premašena je sedam puta u poslednjih sedam dana. To je znak koliko je „zdrava“ i stabilna kreditna sposobnost EU na tržištima. Dugovi koje EU sada preuzima trebalo bi da se idućih decenija smanje novim poreskim prihodima i doprinosima država-članica.
